Борна (кнез)
-
- За остале употребе, погледајте Борна (вишезначна одредница).
| Борна | |
|---|---|
|
|
|
| Датум смрти | 821. |
| Титула | кнез Приморске Хрватске |
| Период | око 810. – 821. |
| Претходник/ци | Вишеслав |
| Наследник/ци | Владислав |
| Порекло и породица | |
.JPG)
Борна је био најпре кнез Гудушчана, а од 818. кнез Далмације и кнез Либурније од 819, а владао је отприлике од 810. до 821.
Садржај |
[уреди] Извори
Једина историјска сведочанства о Борни потичу из франачких извора. Реч је о Vita Hludowici imperatoris, Annales regni Francorum, Annales Sithienses и још неколико њихових варијација.[1] Vita Hludowici imperatoris називају га под записом за 818. годину dux Guduscanorum et Timocianorum, да би под 819. био наведен као dux Dalmatiae.[2] Под 821. годином стоји да је био dux Dalmatiae atque Liburniae.[3]
[уреди] Контраверзе
Иако се у примарним историјским изворима нигде не помиње као хрватски кнез хрватски историчар Томислав Раукар га сматра првим хрватским кнезом чије је име записано у историјским изворима.[4]
Неки историчари сматрају да је Борна иста особа као Порга ког помиње Константин VII Порфирогенит у свом делу De administrando imperio.[5]
[уреди] Ратови против Људевита
Кад је цара Карла Великог 814. наследио Луј I Побожни, у Панонској Хрватској владао је кнез Људевит Посавски. Како Луј није имао јаку власт над својим племством, фурлански маркгроф Кадолах, проваљивао је и пустошио на подручју панонских Словена.
Након неуспешне жалбе Лују 818. године, а на подстицај Византије, Људевит је подигао устанак против франачке власти. Иако су му се придружили Словенци и Тимочани, Борна то није учинио, зато што му је била потребна франачка заштита у односу на Византију. У сукобу с Људевитом на Купи 819, Гачани су напустили Борну, променили страну и придружили се Људевиту. Борна је извукао живу главу само захваљујући својој личној стражи. Побуну Гачана против Борне водио је Људевитов таст Драгомуж. Но, на повратку из битке, Борна је поново успео да покори Гачане и да учврсти власт. Године 820. Борна је прво послао изасланство, а онда и лично отишао франачком цару како би се договорили о будућим корацима против Људевита.
[уреди] Крај живота
Сукоби су се наставили све до 822. када је Људевит био присиљен на бег. У јеку тих борби 821. Борна је умро, а франачки га летописац том приликом описује као „кнеза Далмације и Либурније“.
[уреди] Референце
[уреди] Литература
- Фрањо Рачки, Documenta historiae Chroaticae periodum antiquam illustrantia, Загреб 1877.
- Нада Клаић. Повијест Хрвата у средњем вијеку, Глобус, Загреб 1990, ISBN 86-343-0472-8
- Стјепан Антољак, Извори за хисторију народа Југославије, Задар 1978.
- Томислав Раукар, Хрватско средњовјековље, Загреб 1997.
- Трпимир Мацан. Повијест хрватског народа, Школска књига, Загреб 1999. ISBN 953-0-61362-8
[уреди] Спољашње везе
