Боровница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Боровница (вишезначна одредница).
Боровница
листови и плодови боровнице
листови и плодови боровнице
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Ericales
породица: Ericaceae
потпородица: Vaccinioideae
трибус: Vaccinieae
род: Vaccinium
секција: Myrtillus
Биномијална номенклатура
Vaccinium myrtillus
L.
Синоними:

Vaccinium angulosum Dul.
V. montanum Salisb.
Vaccinium yatabei Makino

Екологија таксона

Боровница (лат. Vaccinium myrtillus) је жбунаста биљка из породице вресова (Ericaceae). Научни назив је изведен од латинских речи bacca = бобица и myrtus (деминутив myrtillus) по сличности листова са биљком миртом.

Опис биљке[уреди]

Жбунаста биљка висине до 50 cm са густим и танким гранчицама изразито оштрих углова и зелене, сјајне коре. Листови су округласто јајасти, а на врху шиљати и без длака, голи. Обод лиске је фино тестерасто усечен, а лисне дршке су веома кратке. Цветови су висећи на кратким дршкама и појединачни. Круница лоптаста зеленобеле до зеленкастоцрвене боје дужине 4-7 mm и изграђена од 5 режњића. Плод је сјајна бобица плавоцрне боје и благо накиселог укуса, која сазрева од јула до септембра. У њој се налази велики број семена.

Станиште и распрострањеност[уреди]

Погодно тло за раст боровнице је кисело и умереновлажно земљиште, а на вишим надморским висинама је планинска црница. Расте у зони листопадних, букових шума и изнад ње на свежим земљиштима. Значајна је њена улога на планинским чистинама и субалпским ацидофилним заједницама где обраста велике површине. Чест је становник многих планинских масива.

Хемијски састав дроге[уреди]

Као дрога се користи зрео плод (Myrtilli fructus) и лист (M. folium). Хемијски састав плодова је:

Листови боровнице су прави извор минерала (калијум, натријум, манган, хром, гвожђе, бакар и др.), витамина Ц, органских киселина, а садрже и сапонине, шећер (до 18%), танинe и др.

Лековито дејство и употреба[уреди]

Плодови боровнице имају примену како у народној тако и у службеној медицини.[1] Благотворно су средство као превентива или терапија код авитаминозе или хиповитаминозе, као и за лечење неинфективног пролива код деце. Важно је и њихово дијететско деловање. Плодове је најбоље користити у свежем стању или као сок. Осим сока од њих се могу правити укусни и квалитетни сирупи, џемови, компоти и др. само што се кувањем губи витамин Ц.

Листови имају дејство кардиотоника, диуретика, холерика и адстригенса. Користе се као састојак биљних мешавина за лечење шећерне болести II степена као и код поремећаја дигестивног тракта.

При дуготрајној употреби листова боровнице или ако дође до предозирања јавља се хронично тровање па се због тога самомедикација не препоручује.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Дани плавичасте љепотице“ (на ср). Радио телевизија Републике Српске. 11. 8. 2011. Приступљено 11. 8. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Вуксановић, Снежана: Љековите биљке у шумски плодови (брошура), Натура, Колашин, 2007.
  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]