Борово (Вуковар)

За остале употребе, погледајте Борово (вишезначна одредница).

Борово
Православна црква Светог Стефана у Борову
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Вуковарско-сремска
Општина	Општина Борово
Географски подаци
Географске координате	45° 22′ 48" СГШ 18° 58′ 12" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1 (лети UTC+2)
Становништво (2011)
број становника	5.133
Борово  Борово на мапи Републике Хрватске

Борово или како се често назива Борово село (јер се део града Вуковара назива Борово насеље), је насеље и општина у североисточном делу Вуковарско-сремске жупаније, Република Хрватска.

Култура

Културно уметничко друштво "Бранислав Нушић" основано је 1951. године. Има четири секције: фолклорна, ликовна, драмско-рецитаторска и тамбурашка са око 200 активних чланова.

Историја

Река Дунав у Борову, поглед према Вуковару

У млађем каменом добу крај око Борова био је континуирано насељен, и то траје од око 3400. до 3000. године п. н. е. Насеља су била изграђена близу текуће воде и бара. Куће су биле земљане (од прућа облепљене блатом), а кров од трске које је у мочварама било у изобиљу.

Из металног доба постоји много трагова, који су везани за различите утицаје првенствено вучедолске, а такође и баденске и костолачке културе. У старом гвозденом добу, овде су настањени Илири, који су се бавили риболовом, сточарством и земљорадњом. У млађем гвозденом добу, на ове просторе се досељавају Келти, чији су ковани новац, керамика и накит пронађени на локалитету Градац.

За време Римљана, у околини се налазило неколико насеља. У то време, једини прелаз преко Дунава је био мост код утврде Градац, у чијој близини је данашња Савуља (северни део Борова).

Великом сеобом народа и распадом Римског царства, на ове просторе се досељавају Словени.

Први подаци везани за име Борово датирају из 1231. године када се спомиње као посед вуковарског града, када га је угарски краљ даровао племићкој породици Чак. Све до најезде Турака припадало је различитим вуковарским велепоседницима. Борово је почетком XV века било трговачко и занатско место, а у селу су се одржавали велики недељни сајмови.

Око 1540. године Борово насељавају Срби из горњег Подриња и Полимља.

Црква светог архиђакона Стефана изграђена је у периоду од 1761. до 1764. године. У то време се спомињу почеци образовања у склопу цркве, а по први пут је основана и боровска општина, којом је управљао сеоски кнез и кметови. Први познати кнез у боровској општини 1711. године био је Петар Радаковић. Око 1880. године Борово има статус самосталне управне општине са начелником, биљежником, благајником, пољаром и бабицом. 1884. године установљен је грб општине Борово, који је у свом изворном облику прихваћен као грб даншње општине.

Прва школа у селу је отворена 1853. године.

Прекретница у развоју села се дешава 1931. године када се оснива Батина фабрика гуме и обуће. Порастом броја становника и ширењем радничког насеља, Борово поново добија статус општине, да би након 2. светског рата постало месна заједница у саставу општине Вуковар.

Привреда

До 1991. године, основни извори прихода становништва били су рад у разлчитим гранама привреде (комбинат "Борово", "Вутекс" Вуковар, ПИК Вуковар и др.). По окончању ратних дејстава, долази до нужне орјентације на пољопривредну производњу (земљорадња и сточарство). Мањи део становништва усмерен је на малу привреду и занатство.

Општина

Општина Борово се састоји од само једног насеља чије име и носи.

Образовање

У селу делује осмогодишња основна школа "Борово", у којој се наставни план и програм одвија на српском језику и писму. Такође, постоји и дечји вртић "Златокоса" (раније се звао "Маслачак").

Медији

• Радио Борово, радио станица српске националне мањине

Спорт

• Фудбалски клуб "Слога"
• Шах клуб "Слога"
• Карате клуб "Слога"
• Спортско-риболовно Друштво "Слога"
• Школски спортски клуб "Слога" Основне школе "Борово", у оквиру којега делују кошаркашка, одбојкашка, рукометна, фудбалска и стонотениска секција

Удружења

• Ловачко друштво "Борово"
• Удружење пензионера "Западни Срем" - Филијала Борово
• Удружење антифашистичких бораца НОР-а и антифашиста
• Удружење пчелара "Милена" Борово

Демографија

Према попису из 2001. године општина Борово има 5.360 становника, распоређених у једном насељу.

Борово
година пописа	2001.
Срби	4.640 (86,57%)
Хрвати	425 (7,93%)
Мађари	29 (0,54%)
Словаци	21 (0,39%)
Русини	19 (0,35%)
Украјинци	14 (0,26%)
Црногорци	8 (0,15%)
Албанци	7 (0,13%)
Македонци	3
Немци	3
Руси	3
Румуни	2
Словаци	2
Чеси	2
Муслимани	1
Пољаци	1
остали	8 (0,15)
непознато	161 (3,00%)
непознато	11 (0,21%)
укупно	5.360

Ранији пописи становништва

Разлог наглог смањења становништва 1991. године, у односу на 1981. годину, је тај, што је део насељеног места Борово, познатији под именом Борово - насеље, постао део насељеног места Вуковар, док је део познатији као Борово - село наставио да егзистира као посебно насељено место под именом Борово.

година пописа	укупно	Срби	Хрвати	Југословени	остали
1991	6,442	5,146 (79,88%)	604 (9,37%)	410 (6,36%)	282 (4,37%)
1981	13,491	5,708 (42,30%)	3,300 (24,46%)	3,809 (28,23%)	674 (4,99%)
1971	11,301	6,276 (55,53%)	3,651 (32,30%)	986 (8,72%)	388 (3,43%)

Види још

• Срби у Хрватској
• Инцидент у Боровом Селу
• Бата
• Тома Максимовић

Извори

• Издање Државног завода за статистику РХ: Народносни састав становништва РХ од 1880-1991. године.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Борово (Вуковар)

• Службене странице опћине
• Радио Борово