Борово (Вуковар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Борово (вишезначна одредница).
Борово

Православна црква Светог Стефана у Борову
Православна црква Светог Стефана у Борову

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Вуковарско-сремска
Општина Општина Борово
Становништво
Становништво (2011) 5.056
Положај
Координате 45°24′07″N 18°58′23″E / 45.40201175797553, 18.9729156564212
Временска зона средњоевропска:
UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина 85 m
Борово на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Борово
Борово на мапи Хрватске
Борово на мапи Вуковарско-сријемске жупаније
{{{alt}}}
Борово
Борово на мапи Вуковарско-сријемске жупаније
Остали подаци
Поштански број 32227 Борово
Позивни број +385 32


Координате: 45° 24′ 07" СГШ, 18° 58′ 22" ИГД

Борово или како се често назива Борово село (јер је Борово насеље постало градска четврт Вуковара), је насеље и општина у североисточном делу Вуковарско-сремске жупаније, Република Хрватска.

Култура[уреди]

Културно уметничко друштво „Бранислав Нушић“ основано је 1951. године. Има четири секције: фолклорну, ликовну, драмско-рецитаторску и тамбурашку са око 200 активних чланова.

Историја[уреди]

Река Дунав у Борову, поглед према Вуковару

У млађем каменом добу крај око Борова био је континуирано насељен, и то траје од око 3400. до 3000. п. н. е. Насеља су била изграђена близу текуће воде и бара. Куће су биле земљане (од прућа облепљене блатом), а кров од трске које је у мочварама било у изобиљу.

Из металног доба постоји много трагова, који су везани за различите утицаје првенствено вучедолске, а такође и баденске и костолачке културе. У старом гвозденом добу, овде су настањени Илири, који су се бавили риболовом, сточарством и земљорадњом. У млађем гвозденом добу, на ове просторе се досељавају Келти, чији су ковани новац, керамика и накит пронађени на локалитету Градац.

За време Римљана, у околини се налазило неколико насеља. У то време, једини прелаз преко Дунава је био мост код утврде Градац, у чијој близини је данашња Савуља (северни део Борова).

Великом сеобом народа и распадом Римског царства, на ове просторе се досељавају Словени.

Први подаци везани за име Борово датирају из 1231. године када се спомиње као посед вуковарског града, када га је угарски краљ даровао племићкој породици Чак. Све до најезде Турака припадало је различитим вуковарским велепоседницима. Борово је почетком XV века било трговачко и занатско место, а у селу су се одржавали велики недељни сајмови.

Око 1540. године Борово насељавају Срби из горњег Подриња и Полимља.

Црква светог архиђакона Стефана изграђена је у периоду од 1761. до 1764. године. У то време се спомињу почеци образовања у склопу цркве, а по први пут је основана и боровска општина, којом је управљао сеоски кнез и кметови. Први познати кнез у боровској општини 1711. године био је Петар Радаковић. Око 1880. године Борово има статус самосталне управне општине са начелником, биљежником, благајником, пољаром и бабицом. 1884. године установљен је грб општине Борово, који је у свом изворном облику прихваћен као грб даншње општине.

Прва школа у селу је отворена 1853. године.

Прекретница у развоју села се дешава 1931. године када се оснива Батина фабрика гуме и обуће. Порастом броја становника и ширењем радничког насеља, Борово поново добија статус општине, да би након 2. светског рата постало месна заједница у саставу општине Вуковар.

Привреда[уреди]

До 1991. године, основни извори прихода становништва били су рад у разлчитим гранама привреде (комбинат „Борово“, „Вутекс“ Вуковар, ПИК Вуковар и др.). По окончању ратних дејстава, долази до нужне оријентације на пољопривредну производњу (земљорадња и сточарство). Мањи део становништва усмерен је на малу привреду и занатство.

Општина[уреди]

Општина Борово се састоји од само једног насеља чије име и носи.

Образовање[уреди]

У селу делује осмогодишња основна школа „Борово“, у којој се наставни план и програм одвија на српском језику и писму. Такође, постоји и дечји вртић „Златокоса“ (раније се звао „Маслачак“).

Медији[уреди]

  • Радио Борово, радио-станица српске националне мањине

Спорт[уреди]

Удружења[уреди]

  • Ловачко друштво „Борово“
  • Удружење пензионера „Западни Срем“ - Филијала Борово
  • Удружење антифашистичких бораца НОР-а и антифашиста
  • Удружење пчелара „Милена“ Борово

Демографија[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина, одн. насељено место Борово је имала 5.056 становника.

Према попису из 2001. године општина Борово има 5.360 становника, распоређених у једном насељу.

Националност[1] 2001.
Срби 4.640 (86,57%)
Хрвати 425 (7,93%)
Мађари 29 (0,54%)
Словаци 21 (0,39%)
Русини 19 (0,35%)
Украјинци 14 (0,26%)
Црногорци 8 (0,15%)
Албанци 7 (0,13%)
Македонци 3
Немци 3
Руси 3
Румуни 2
Словаци 2
Чеси 2
Муслимани 1
Пољаци 1
остали 8 (0,15)
непознато 161 (3,00%)
непознато 11 (0,21%)
Укупно 5.360

Ранији пописи становништва[уреди]

Разлог наглог смањења становништва 1991. године, у односу на 1981. годину, је тај, што је део насељеног места Борово, познатији под именом Борово - насеље, постао део насељеног места Вуковар, док је део познатији као Борово - село наставио да егзистира као посебно насељено место под именом Борово.

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991 6.442 5.146 (79,88%) 604 (9,37%) 410 (6,36%) 282 (4,37%)
1981 13.491 5.708 (42,30%) 3.300 (24,46%) 3.809 (28,23%) 674 (4,99%)
1971 11.301 6.276 (55,53%) 3.651 (32,30%) 986 (8,72%) 388 (3,43%)

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Борово је имало 6.442 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
5,146 79,88%
Хрвати
  
604 9,37%
Југословени
  
410 6,36%
Мађари
  
30 0,46%
Русини
  
27 0,41%
Словаци
  
21 0,32%
Црногорци
  
14 0,21%
Украјинци
  
12 0,18%
Муслимани
  
10 0,15%
Албанци
  
8 0,12%
Македонци
  
7 0,10%
Немци
  
5 0,07%
Чеси
  
4 0,06%
Грци
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
Словенци
  
1 0,01%
неопредељени
  
67 1,04%
регион. опр.
  
14 0,21%
непознато
  
60 0,93%
укупно: 6.442

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • Издање Државног завода за статистику РХ: Народносни састав становништва РХ од 1880-1991. године.

Спољашње везе[уреди]