Боров магнетон

Из Википедије, слободне енциклопедије

Боров магнетон је изведена јединица за мјерење магнетног момента атома, електрона и молекула.

Дефинисан је као:

\mu_B = {{e_0 \hbar} \over {2 m_e}},

где је

e_0 - основни набој,
\hbar - редукована Планкова константа,
m_e - маса електрона

Основна јединица у СИ мерном систему је \mu_n = 9.27 × 10-24 A·m² (Ампера на квадратни метар).

Види још[уреди]

Литература[уреди]