Борча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Борча

Поглед на Борчу из ваздуха
Поглед на Борчу из ваздуха

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Град Београд
Градска општина Палилула (Београд)
Становништво
Становништво (2011) 46.086
Положај
Координате 44°52′08″N 20°27′19″E / 44.868833, 20.455166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Борча на мапи Србије
{{{alt}}}
Борча
Борча на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11211
Позивни број 011
Регистарска ознака BG


Координате: 44° 52′ 08" СГШ, 20° 27′ 19" ИГД

Положај Борче у општини Палилула
Месне заједнице Борче

Борча је урбано градско насеље у Београду, које се налази на територији градске општине Палилула. Према попису из 2011. било је 46.086 становника. (према попису из 2002. било је 35.150 становника, а према оном из 1991. било је 26.895). Линије градског превоза које саобраћају кроз Борчу су 95 (Нови Београд /Блок 45/ - Борча 3), 96 (Трг Републике - Борча 3) и 104 (Омладински стадион - Црвенка).

Историја[уреди]

Рана историја[уреди]

Најранији археолошки остаци у близини модерног насеља Борче су из бронзаног и гвозденог доба, али медаљони, фигурине и ковани новац из 3. или 4. века пре нове ере су такође пронађени. Због мочварног подручје, није много сачувано, али су пронађени остаци који потврђују присуство Јазига, Сармата и Римљана.

Краљевина Угарска и Османско царство[уреди]

Аустроуграски Краљ Жигмунд је током друге половине септембра 1427. године логоровао у Борчи, што уједно представља и најстарији до сада познати помен насеља.[1] Борча се спомиње под именом Barcsa (или Bercse). Насеље је припадало Краљевини Угарској, мада је могуће да његово име има словенске корене (име Barcsa вероватно потиче од словенске речи „бара"), што указује положај насеља у мочварним подручју Панчевачког рита). Године 1537. насеље су заузели Турци и укључили га у Смедеревски санџак и дали му статус вакуфа. Већ 1567. Борча је претежно насељена Србима. За време аустријско-турских ратова, Борча је постала центар турске пограничне зоне и била је добро утврђена после Карловачког мира, али су је Аустријанци ипак освојили 1717, а Пожаревачким миром 1718. званично је предата Хабзбуршкој монархији.

Хабзбуршка монархија[уреди]

Након Београдског мира 1739. Хабзбуршка монархија је била у обавези да сруши утврђења, али је због избијања куге 1743. читаво село Борча спаљено до темеља. Ново насеље је настало око куле Стара Борча (Alt Borcsa) 1794. које је постала центар општине као део Банатске крајине, дела хабсбуршке Војне крајине.

Године 1848-1849, Борча је припадала Српској Војводини, српској аутономној области у оквиру Хабсбуршке монархије, али је 1849. опет стављена под управу Војне крајине. Након трансформације у Хабсбуршке монархије у Аустроугарску 1867. и укидања Војне крајине 27. јуна 1873. Борча је постала део угарске половине монархије, као део Панчевачког дистрикта Торонталске жупаније са седиштем у данашњем Зрењанину. Борчу је накратко заузела српска војска у Првом светском рату (од 6. септембра до 14. октобра 1914).

Југославија и Србија[уреди]

Како је Панчевачки рит био плавно земљиште, за време изузетно високог водотаја Дунава (нарочито 1826, 1888 и 1924), цела област и насеља су потпуно потопљена, што је претворило мочвару у велико језеро. Забележено је да су током поплаве 1924. спасилачки бродови морали да маневришу између телефонских стубова, а да су мртви сахрањивани из чамаца. У периоду 1929-1933 изграђен је 89 километара дуг насип која штити од даљег плављења Борче. У исто време, саграђени су друм и железничка пруга који повезују Борчу са Београдом. су такође градили.

Након слома Аустроугарске 1918, Борча је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (будуће Краљевине Југославије), пошто је српска војска ушла у насеље 9. новембра 1918. Од 1918. до 1922. Борча је била део Банатске области, од 1922. до 1929. део Београдске области, а од 1929. до 1941. део управе града Београда (Панчевачки округ). Између 1941. и 1944. Борчу је окупирала немачка војска и укључила ју је у аутономни регион Банат под немачком управом.

Године 1949. општина је распуштена, а цео простор од Панчевачког рита постао је Девети рејон Београда. Борча је поново добила своју општину 30. маја 1952, али је 1955. са општинама Овча, Крњача и Падинска Скела спојена у општину Крњача. Ова општина је касније припојена београдској општини Палилула 1965.

Демографија[уреди]

У насељу Борча живи 27685 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (35,9 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 11668 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3532 [2]
1953. 3384
1961. 4330
1971. 9487
1981. 18549
1991. 26895 26090
2002. 35909 35150
2011. 46086
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
30.479 86,71%
Роми
  
1.296 3,68%
Југословени
  
474 1,34%
Горанци
  
464 1,32%
Црногорци
  
355 1,00%
Муслимани
  
271 0,77%
Македонци
  
240 0,68%
Хрвати
  
232 0,66%
Мађари
  
98 0,27%
Албанци
  
87 0,24%
Бугари
  
43 0,12%
Бошњаци
  
40 0,11%
Руси
  
25 0,07%
Немци
  
21 0,05%
Словенци
  
19 0,05%
Словаци
  
18 0,05%
Румуни
  
18 0,05%
Украјинци
  
10 0,02%
Чеси
  
5 0,01%
Русини
  
1 0,00%
Власи
  
1 0,00%
непознато
  
310 0,88%


Референце[уреди]

  1. ^ Историја насеља Борча досеже чак од XIV века - link (www.lobi-info.rs)
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]