Босанска Крајина
-
- За остале употребе, погледајте Крајина (вишезначна одредница).
Босанска Крајина (или само Крајина), област у Босни. Заузима цијелу сјеверозападну Босну. Крајина у ужем смислу захвата само околину Бихаћа и предјел у завоју Уне с њене лијеве стране. Од аустроугарске анексије Босне и Херцеговине појам Босанска Крајина проширио се све до Врбаса. Ту се у 12. и 13. вијеку помињу жупе Пољичка, Псетска, Хумска, Горичка и др. Босански краљ Твртко I освојио је знатан дио Босанске Крајине, али је цијела област на лијевој обали Уне, од Крупе до Кладуше, одољела и Твртку и Хрвоју. Кад је Босна пала под Турке (1463), па послије и Јајачка бановина (1528), онда је од градова око Уне и Коране састављена Крајина, да штити хрватске и словеначке земље. Главни град био је Бихаћ. Од почетка 16. вијека водиле су се ту велике борбе између Турака и Аустријанаца. Средином 16. вијека заузели су Турци сав простор до Уне, а 1578. цијелу Крајину. Све до средине 19. вијека Босанска Крајина је била стално ратиште; из ње су Турци упадали у сусједне аустријске земље, па и даље.
Босанска Крајина у ужем смислу под Турцима је чинила засебан санџак, који је укинут средином 19. вијека, - а средиште му је било најприје у Острошцу, па у Бихаћу. У 19. вијеку Крајишници су се борили за независност од босанских паша и против рефорама (1834, 1837, 1843, 1846, 1848. и 1850). Посљедњу буну угушио је Омер-паша Латас 1851. и смирио Крајину.
У Б. К. су нађена преисторијска и римска насеља. Има много градова из средњег вијека и турскога доба.
[уреди] Литература
- Народна енциклопедија (1927 г), чланак написао М. Филиповић
- Лопашић, Бихаћ и Бихаћка Крајина (1890).
