Босанчица

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Босанска ћирилица)
Босанчица.

Босанчица или босанска ћирилица је старо босанско писмо. У средњем веку на простору Босне и Херцеговине коришћена је искључиво ћирилица као оруђе писмености (све повеље и писма босанских средњовековних владара и великаша су на ћириличном писму). Оваква ситуација се наставила и након отоманског освајања босанско-херцеговачких области: и православци и католици и муслимани писали су у читавој Босни и Херцеговини само ћирилицом, која је добила извесне локалне особине (босанска ћирилица) мада те особине нису довољне да би се локална ћирилица сматрала посебном редакцијом ћириличног писма. Фра Лука Карагић је 1737. једним расписом чак изрично забрањивао фрањевцима употребу латинице[тражи се извор од 09. 2009.]. Тек пред крај XVIII века, у тешњим везама са Далмацијом и Хрватском, фрањевци све више усвајају латиницу, да би је од XIX века потпуно примили. У XIX веку Хрвати у Босни и Херцеговини почињу да користе искључиво латиницу, док ћирилица остаје у употреби код Срба и добрим делом код локалних муслимана (мада се током овог столећа употреба ћирилице све више поистовећује са српском националном припадношћу, због чега многи муслимани временом напуштају њену употребу и попут Хрвата прелазе на латиницу).

Босанчица у 19. веку и даље[уреди]

Ћиро Трухелка, хрватски археолог и историчар умјетности (1865—1942) први даје назив овој ћирилици, босанчица, да би лакше лансирао фалсификат да је натпис повеље кулина Бана на хрватском језику, иако је велики хрватски научник Ватрослав Јагић признао да је чувена повеља бана Кулина у ћирилићном писму и на српском језику.[тражи се извор од 04. 2010.]

Босанчица је у аустроугарско време смишљен назив за ћирилицу којом се у средњем веку и у турском периоду писало у Босни, Херцеговини и, делом, у суседној Далмацији[тражи се извор од 09. 2009.]. Назив је смишљен у време управе Бенјамина Калаја у Босни и Херцеговини (Калај је био председник Земаљске владе Босне и Херцеговине од 1883. до 1903. године, у својству заједничког аустроугарског министра финансија). Да би стао на пут српском национализму у Босни и Херцеговини, Калај је лансирао пројекат "босанске" народности, који је представљао историју и културу поднебља (кроз школски систем и друге методе) као потпуно одвојене развоје од историје и културе Срба. Овај приступ само је додатно раздражио српски и хрватски национализам (јер је осим српства уједно негирао и хрватство Босне, пропагирајући уместо њих посебност), а пустио је корене једино међу локалним муслиманима. У оквиру Калајевог пројекта „босанске“ народности, назив "босанчица" је употребљен с намером да би се потиснуо термин „српско писмо“ који се за ћирилицу најчешће користио у локалним историјским документима. Оправдање је нађено за извесне особености ћириличног писма у Босни, мада тих особености има и у другим земљама где се писало ћирилицом. Без обзира на карактер његовог порекла (политички и пропагандни), назив „босанчица“ је наставио да се користи у неким незваничним публикацијама на простору бивше Југославије све до распада СФРЈ. Од 1918. године на даље, „босанчица“ је наставила да се користи од стране хрватских националиста као својеврстан доказ да Босна није била насељена Србима нити културно везана за Србе ("Босанчица“ је такође проглашена у истим круговима за "хрватско писмо" и "хрватску ћирилицу", у циљу доказивања хрватства Босне), а након распада СФРЈ „босанчица“ је добила нови живот међу Бошњацима као један од доказа дубоке историјске посебности бошњачког језика.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]