Нови Град

За остале употребе, погледајте Нови Град (вишезначна одредница).

Нови Град
Поглед на Нови Град
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Општина Нови Град
Географски подаци
Географске координате	45° 02′ 60" СГШ 16° 22′ 48" ИГД
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Становништво (1991)
број становника	13,588
Остали подаци
Позивни број	052
Нови Град  Нови Град на мапи Босне и Херцеговине

Нови Град (лат. Castrum Novum; од 1895. до 1992. Босански Нови) је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ.

Географија

Нови Град је смјештен на ушћу ријеке Сане у Уну, на важној раскрсници путева из Панонске низије према планинско - котлинској области Динарског планинског система. Лежи на самом 45° сјеверне географске ширине, на надморској висини од 122 метра. Град је смештен на десној обали Уне и на обе стране ријеке Сане, боље речено на двије геоморфолошке цјелине: у алувијалним долинама Уне и Сане и брежуљкастим падинама Грмеча и Козаре.

Историја

Нови Град је био највећа раскрсница друмског и жељезничког саобраћаја у Поуњу и у Бившој Југославији, а сада између Републике Српске, Републике Хрватске и Федерацје БиХ. Управо тај моменат чворишног значаја омогућио је најраније насељавање од праисторије до данас. Овдје су се стално укрштали и укрштају се интереси великих сила, па је град био увијек у граничном простору, од настанка 1280. године до данас. Прво је био на граници средњовјековне Босне и Угарске, касније турског и аустроугарског царства, до данашњих граница послије цијепања друге Југославије.

Површина урбаног подручја града износи 13,31 km, а укупна површина катастарске општине 26,5 km. На сјеверозападу граничи током ријеке Уне са Републиком Хрватском, а на југу и југозападу са сеоским насељима Рудице, Чађавица и Црна Ријека. На источној страни са селима Масловаре и Благај, Јапра и Благај Ријека, а са сјевера са селима Пољавнице и Мазић.

Нови Град је само по имену ново насеље, јер се у сачуваним и проученим документима спомиње први пут 1217. године, мада се историчати више слажу у мишљењу да је град основан 1280. године. Шире подручје града било је насељено још у античко доба о чему свједоче археолошка налазишта у селу Доњи Ракани и у долини рјечице Јапре. Прво насеље није могло настати на данашњем градском подручју јер је било изложено плављењу ријека Уне и Сане.

Споменик "Мајка Партизанка"

Град је најприје настао из два подграда /субурбија/ - Поднови и Устисана, под Кулинским брдом на којем је стајао тврди каштел акрополског типа кнезова Бабоњића за надзор ријечног и цестовног саобраћаја долинама Уне и Сане које се управо састају испод Кулинског брда, гдје су први зачеци Новог Града.

Средњовјековне географске мапе и стари документи врло често спомињу ову утврду у разним варијантама његовог имена као Нови Град, Ново Кастро, Новиградец, Каструм, Ујвар итд. Био је то невелик, али у то доба хладног оружја тешко приступачан град, с једном донжон - кулом са четири спрата, обором, капикулама и два камена зидана објекта за смјештај посаде. Његово подграде Поднови било је смјештено на сјеверним падинама Кулског брда (данас Туњица и Лонџа), а подграде Устисана на дањашној локацији жељезничке станице Нови Град. То је данас градска четврт Прекосање гдје је вјероватно било ријечно пристаниште за унско - санске лађаре.

Пад средњовјековне Босне под турску власт приморало је кнезове Бабоњиће, који су се због утврђења Благај Града прозивали благајски, да створе савез са кнезовима Зринским како би се ујединили и сузбили турску инвазију. Захваљујући тој привременој слози, ови великаши успјели су 1483. године нанијети тежак пораз турској провалној војсци. Међутим, слога домаћих феудалаца била је кратког вијека и само је привремено одгађала пад Новог Града под турску власт. Године 1519. послједњи пут на Кулском брду се спомиње подграде Устисана. Још раније је био угрожен Благај Град смјештен у долини Сане, источно од Новог Града на удаљености од 7 km. Турци су 1537. године дефинитивно заузели Благај Град, из њега протјерали посаду и поставили своје мустафхизе. Негдје у то вријеме пао је и Нови на Кулском брду, али су Зрински још крајем петнаестог вијека изградили Нови Нови на лијевој обали Уне да би се даље штитили од турских продора. То је успорило турско надирање на запад, али није спријечило страховита пустошења њихових провалничких војски, које су економски упропастиле читаву област. Аустријске посаде су одољевале нападима све до 1556. године, када је послије пада тврђаве Костајница турски војвода Малкоч - бег освојио град Нови Нови 1557. године.

Споменик "Мајка Партизанка"

Освајањем Новог Града Турци су ово утврђење претворили у важну војну базу за даљи продор ка Бечу. Изграђен је мост преко ријеке Уне, а град је врло брзо насељен муслиманским становништвом. Овај Нови Град је остао под турском влашћу све до 1687. године, када га је ослободила банска војска Петра Ердедија. Муслиманско становништво пребјегло је преко Уне у Босну и на простору аде Јеленице, данас градски кварт Стари Град, изградило тврђаву од балвана и насипа на простору од хотела "Уна" до градског музеја. Године 1726. почело је зидање новог утврђења од тесаног, квалитетног камена тако да је по његовом завршетку био готово неосвојив за ондашња нападна дејства и оружја. Према постојећим скицама турска тврђава Турски Нови имала је зидове високе 7 m, јарак широк 6 m, а дубок 3 m, била је дугачка 200 m, широка 150 m, те имала 5 бастиона /табија/ и двије капикуле /улазне куле/.

У Тврђаву се улазило преко два моста - ланчаника, а јарком око тврђаве текла је вода из Уне. Освојена је само једанпут 1788. године, послије многих јуриша и дуге опсаде двадесетоструко јаче војске аустријског фелдмаршала Ернеста Гидеона Лаудона, захваљујући великој премоћи у људству и артиљеријским оруђима. Послије тога граница се ипак стабилизовала на Уни тако да су Турци остали у Новом Граду све до 1878. године.

Године 1878. по одлуци Берлинског конгреса Аустроугарска је окупирала Босну и Херцеговину и тако заузела, без отпора, Нови Град. Окупационе власти су 1894. године до темеља порушиле импозантну новску тврђаву, а њен материјал уграђен је у разне јавне и приватне објекте. Сљедеће године, из политичких разлога, административно му је промијењено име у Босански Нови, које је носио све до 1992. године када је одлуком Скупштине општине добио своје право име Нови Град."

Насељена мјеста

Храм СПЦ у Новом Граду

Џамија у Новом Граду

Ахметовци, Благај Јапра, Благај Ријека, Блатна, Босанска Костајница, Босански Нови, Церовица, Црна Ријека, Чађавица Доња, Чађавица Горња, Чађавица Средња, Ћеле, Деветаци, Добрљин, Доње Водичево, Доњи Агићи, Доњи Ракани, Горња Слабиња, Горње Водичево, Горњи Агићи, Горњи Ракани, Грабашница, Грдановац, Гумњани, Хозићи, Јоховица, Јошава, Календери, Кршље, Куљани, Љешљани, Мала Крупска Рујишка, Мала Новска Рујишка, Мала Жуљевица, Масловаре, Матавази, Мазић, Мракодол, Мраово Поље, Петковац, Петриња, Побрђани, Подошка, Пољавнице, Прусци, Радомировац, Раковац, Рашће, Равнице, Рудице, Соколиште, Сухача, Сводна, Тавија, Трговиште, Ведовица, Велика Рујишка, Велика Жуљевица, Витасавци и Зовик.

До Другог свјетског рата, на подручју тадашњег котара Босански Нови постојало је и насеље Домбрава, настало као колонистичко насеље за вријеме Аустро - Угарске Монархије. Ово село је имало 80 одсто Пољака и 20 одсто Украјинаца.

Послије потписивања Дејтонског Споразума, пријератна општина Босански Нови у цјелини је ушла у састав Републике Српске. Име града и општине промијењено је у Нови Град.

У току рата из састава општине Босански Нови издвојена су насељена мјеста: Босанска Костајница, Горња Слабиња, Грдановац, Гумњани, Календери, Мракодол, Мраово Поље, Петриња, Побрђани, Подошка, Тавија и Зовик. Од овог подручја формирана је општина Костајница , која је и иначе постојала до 60 - тих година прошлог вијека.

Спорт

Нови Град је сједиште фудбалског клуба Слобода.

Становништво

За више информација погледајте чланак Демографија Новог Града

Нови Град
година пописа	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.
Муслимани	6.844	5.211	5.520	2.289
Срби	5.079	3.900	3.610	2.579	1.693
Југословени	1.103	2.647	308	1.472	2.622
Хрвати	188	217	287	604	509
Албанци		77	20	33
Роми		66
Црногорци		16	18	9	2
Словенци		8	11	13	18
Мађари		1	1	6
Македонци		1		4	7
Чеси					5
Руси					1
остали и непознато	286	42	74	14	27
укупно	13.500	12.186	9.849	7.023	4.884	4.070

Демографија
Година	Становника
1948.	4.070
1953.	4.884
1961.	7.023
1971.	9.849
1981.	12.186
1991.	13.500

Знамените личности

• Лазар Дрљача, сликар
• Стојан Ћелић, сликар и професор Београдског Универзитета
• Божидарка Фрајт, глумица
• Миланко Михајлица, српски политичар
• Михаило Ђурић, народни херој Југославије
• Давид Пајић, народни херој Југославије

Види још

• Општина Нови Град

Извори

• Званична презентација општине Нови Град ((sr))

Извор: Новоградска општина, Мр. Драго Тодић, Бања Лука 2000.

• Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, и 1991. године.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Нови Град

• Радио Нови Град
• Градска плажа "Ада"