Босански Петровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Петровац (вишезначна одредница).
Босански Петровац

Планина Осјеченица
Планина Осјеченица

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација БиХ
Кантон Застава Унско-санског кантона Унско-сански кантон
Општина Босански Петровац
Становништво
Становништво (1991) 7.946 (2013.)
Положај
Координате 44°33′00″N 16°22′00″E / 44.55, 16.366667
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 664 m
Босански Петровац на мапи БиХ
{{{alt}}}
Босански Петровац
Босански Петровац на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 77250
Позивни број 037


Координате: 44° 32′ 60" СГШ, 16° 22′ 00" ИГД

Босански Петровац (Петровац од 31. октобра 1992. до 15. септембра 1995[1]) је градско насеље и средиште истоимене општине у западном дијелу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ, са 7.946 пописаних становником према прелиминарним резултатима пописа из 2013.[2]

Географија[уреди]

Град Босански Петровац се налази на раскрсници путева Бихаћ - Јајце - Книн, у Петровачком пољу, између планина Осјеченице, Клековаче, и Грмеча на надморској висини од 664 м. Општину окружују планине Грмеч са сјевера, са запада Рисовац и Цава, а са југа Осјечница. Планине су богате шумама, што представља основу економског развоја општине. Саму висораван највише карактерише крашко тло. Осим неколико незнатних извора на подножју околних обронака на овој висоравни нема ни једне ријеке, чак нити овећег потока.

Историја[уреди]

Стара црква у Босанском Петровцу

Као насеље Босански Петровац је постојало још у римско доба као раскрсница путева. Константин Порфирогенит га спомиње у 10. вијеку под називом Псет. Раздобље римске доминације овде је потврђено налазима на 15 локалитета, што већ само по себи говори о веома слабом насељавању ових подручја у то време. На локалитету Буковаца налазе се трагови римске некрополе, где је откривена касно-античка гробница и римски новац. Само 16 локалитета из периода средњег вијека говори да је ово географски веома пространо подручје слабо насељено и у овом периоду. Треба споменути средњовековни град Бјелај (стари топоним Билај) који се налази на рубу Бјелајског (Билајског) поља. Први пут се у документима спомиње 945. године. Средњовековна архитектура овог града је и данас доста добро очувана. У писаним документима, насеље које је било на мјесту данашњег Босанског Петровца спомиње се 1334. године под називом St. Petri de eodem. Османлије ово подручје освајају између 1520. и 1530. године и ту организују кадилук Новосел. Петровачки град је дочекао у добром стању окупацију Аустроугарске 1878. године. Вероватно је порушен 1905. године приликом спровођења регулационог плана, који је изградила аустроугарска власт. У вријеме османске доминације био је сједиште Петровачке капетаније. За Босански Петровац значајно је напоменути производњу ћилима у кућној радиности.

Други светски рат[уреди]

Петровачки крај је био значајно партизанско упориште током Другог светског рата. У Петровцу је одржан Први конгрес лекара НОВЈ 25. септембра 1942. Исте године 1. новембра у Петровцу је формирана Прва пролетерска дивизија НОВЈ, а од 6. до 8. децембра је одржана Пра конференција Антифашистичког фронта жена. Од септембра до децембра 1942. године у граду је боравио Тито па се може рећи да је за то време Босански Петровац био de facto главни град ослобођене територије под партизанима.

Познати Петровчани[уреди]

Петровачки хероји[уреди]

Двадест троје учесника НОБ-а рођених на територији Босанског Петровца је одликовано орденом народног хероја Југославије.[3] Њима у част, послије рата је изграђен парк у ком су се налазиле статуе сва 23 народна хероја. Након 15. септембра 1995. када је Армија БиХ заузела град већина статуа је уништено а у парку изграђена џамија.

Име и презиме Место рођења Погинуо За НХ проглашен
Радивој Родић Крњеуша, Петровац Агићи, 1942. 1953.
Здравко Челар Рашиновац, Петровац Јошавка, 1942. 1942.
Махмут Ибрахимпашић Машо Бјелај, Петровац Битка за Београд, 1944. 1944.
Миладин Зорић Гарача Орашко Брдо, Петровац Сремски фронт, 1945. 1945.
Ђуран Ковачевић Буковача, Петровац не 1945.
Пане Ђукић Лимар Капљув, Петровац не 1951.
Никола Карановић Пркоси, Петровац не 1951.
Светко Качар Качо Бара, Петровац Грађевине на Ибру, 1944. 1951.
Милан Ћуп Ведро Поље, Петровац Враница, 1944. 1951.
Владо Бајић Бара, Петровац не 1952.
Никола Војводић Војвода Орашко Брдо, Петровац Ораховац код Праче 1943. 1953.
Илија Дошен Ведро Поље, Петровац не 1953.
Драго Ђукић Медено Поље, Петровац не 1953.
Марко Јокић Вођеница, Петровац Десант на Дрвар, 1944. 1953.
Богдан Капелан Рашиновац, Петровац Ужичка Република, 1941. 1953.
Мирко Кесић Кешо Медено Поље, Петровац Биоска, 1944. 1953.
Перо Кецман Мукоња Буковача, Петровац Деветак, 1943. 1953.
Миле Латиновић Јасеновац, Петровац Товарник, 1944. 1953.
Триво Латиновић Гароња Бравско, Петровац Кључ, 1943. 1953.
Драго Мажар Крњеуша, Петровац не 1953.
Ђуро Пећанац Ђурекан Суваја, Петровац Бравско, Петровац, 1942. 1953.
Бранко Сурла Врточе, Петровац Мионица, 1944. 1953.
Васо Келечевић Оштрељ, Петровац Оштрељ, Петровац, 1941. 1953.

Референце[уреди]

  1. ^ Закон о промјени назива општине Босански Петровац и насељеног мјеста Босански Петровац у Петровац (Број: 02-1429/92), Службени гласник Републике Српске број 3/92.
  2. ^ Попис становништва у БиХ 2013.
  3. ^ Ковачевић, С. Душан: ПЕТРОВАЦ У ПОДНОЖЈУ ГРМЕЧА КЛЕКОВАЧЕ И ОСЈЕЧЕНИЦЕ, Футура Публикације, Нови Сад (2006)

Спољашње везе[уреди]