Босански Петровац
-
- За остале употребе, погледајте Петровац (вишезначна одредница).
| Босански Петровац | |
 Стара црква у Босанском Петровцу |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон | Унско-сански кантон |
| Општина | Општина Босански Петровац |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 32′ 60" СГШ 16° 22′ 00" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 664 m |
| Становништво (1991) | |
| број становника | 5.381 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 77250 |
| Позивни број | 037 |
  Босански Петровац
Босански Петровац на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 44° 32′ 60" СГШ, 16° 22′ 00" ИГД
Босански Петровац (Петровац од 31. октобра 1992. до 15. септембра 1995[1]) је градско насеље и средиште истоимене општине у западном дијелу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ, са 5.381 становником по попису из 1991.
Садржај |
[уреди] Географија
Град Босански Петровац се налази на раскрсници путева Бихаћ - Јајце - Книн, у Петровачком пољу, између планина Осјеченице, Клековаче, и Грмеча на надморској висини од 664 м. Општину окружују планине Грмеч са сјевера, са запада Рисовац и Цава, а са југа Осјечница. Планине су богате шумама, што представља основу економског развоја општине. Саму висораван највише карактерише крашко тло. Осим неколико незнатних извора на подножју околних обронака на овој висоравни нема ни једне ријеке, чак нити овећег потока.
[уреди] Историја
Као насеље Босански Петровац је постојало још у римско доба као раскрсница путева. Константин Порфирогенит га спомиње у 10. вијеку под називом Псет. Раздобље римске доминације овде је потврђено налазима на 15 локалитета, што већ само по себи говори о веома слабом насељавању ових подручја у то време. На локалитету Буковаца налазе се трагови римске некрополе, где је откривена касно-античка гробница и римски новац. Само 16 локалитета из периода средњег вијека говори да је ово географски веома пространо подручје слабо насељено и у овом периоду. Треба споменути средњовековни град Бјелај (стари топоним Билај) који се налази на рубу Бјелајског (Билајског) поља. Први пут се у документима спомиње 945. године. Средњовековна архитектура овог града је и данас доста добро очувана. У писаним документима, насеље које је било на мјесту данашњег Босанског Петровца спомиње се 1334. године под називом St. Petri de eodem. Османлије ово подручје освајају између 1520. и 1530. године и ту организују кадилук Новосел. Петровачки град је дочекао у добром стању окупацију Аустроугарске 1878. године. Вероватно је порушен 1905. године приликом спровођења регулационог плана, који је изградила аустроугарска власт. У вријеме османске доминације био је сједиште Петровачке капетаније. За Босански Петровац значајно је напоменути производњу ћилима у кућној радиности.
[уреди] Други светски рат
Петровачки крај је био значајно партизанско упориште током другог светског рата. У Петровцу је одржан Први конгрес лекара НОВЈ 25. септембра 1942. Исте године 1. новембра у Петровцу је формирана Прва пролетерска дивизија НОВЈ, а од 6. до 8. децембра је одржана Пра конференција Антифашистичког фронта жена. Од септембра до децембра 1942. године у граду је боравио Тито па се може рећи да је за то време Босански Петровац био de facto главни град ослобођене територије под партизанима.
[уреди] Познати Петровчани
- Јован Бијелић, српски и југословенски сликар
- Скендер Куленовић, југословенски писац и песник
- Ахмет Хромаџић, југословенски и босанско-херцеговачки писац
- Маринко Роквић, српски певач
[уреди] Петровачки хероји
Двадест троје учесника НОБ-а рођених на територији Босанског Петровца је одликовано орденом народног хероја Југославије.[2] Њима у част, послије рата је изграђен парк у ком су се налазиле статуе сва 23 народна хероја. Након 15. септембра 1995. када је Армија БиХ заузела град већина статуа је уништено а у парку изграђена џамија.
| Име и презиме | Место рођења | Погинуо | За НХ проглашен |
|---|---|---|---|
| Радивој Родић | Крњеуша, Петровац | Агићи, 1942. | 1953. |
| Здравко Челар | Рашиновац, Петровац | Јошавка, 1942. | 1942. |
| Махмут Ибрахимпашић Машо | Бјелај, Петровац | Битка за Београд, 1944. | 1944. |
| Миладин Зорић Гарача | Орашко Брдо, Петровац | Сремски фронт, 1945. | 1945. |
| Ђуран Ковачевић | Буковача, Петровац | не | 1945. |
| Пане Ђукић Лимар | Капљув, Петровац | не | 1951. |
| Никола Карановић | Пркоси, Петровац | не | 1951. |
| Светко Качар Качо | Бара, Петровац | Грађевине на Ибру, 1944. | 1951. |
| Милан Ћуп | Ведро Поље, Петровац | Враница, 1944. | 1951. |
| Владо Бајић | Бара, Петровац | не | 1952. |
| Никола Војводић Војвода | Орашко Брдо, Петровац | Ораховац код Праче 1943. | 1953. |
| Илија Дошен | Ведро Поље, Петровац | не | 1953. |
| Драго Ђукић | Медено Поље, Петровац | не | 1953. |
| Марко Јокић | Вођеница, Петровац | Десант на Дрвар, 1944. | 1953. |
| Богдан Капелан | Рашиновац, Петровац | Ужичка Република, 1941. | 1953. |
| Мирко Кесић Кешо | Медено Поље, Петровац | Биоска, 1944. | 1953. |
| Перо Кецман Мукоња | Буковача, Петровац | Деветак, 1943. | 1953. |
| Миле Латиновић | Јасеновац, Петровац | Товарник, 1944. | 1953. |
| Триво Латиновић Гароња | Бравско, Петровац | Кључ, 1943. | 1953. |
| Драго Мажар | Крњеуша, Петровац | не | 1953. |
| Ђуро Пећанац Ђурекан | Суваја, Петровац | Бравско, Петровац, 1942. | 1953. |
| Бранко Сурла | Врточе, Петровац | Мионица, 1944. | 1953. |
| Васо Келечевић | Оштрељ, Петровац | Оштрељ, Петровац, 1941. | 1953. |
[уреди] Извори
[уреди] Спољашње везе
|
|||||
