Босански вилајет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Босански вилајет
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Bosnia Vilayet, Ottoman Balkans, 1880s.png
Званична територија Босанског вилајета осамдесетих година 19. вијека (фактички аустроугарски кондоминијум)
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Ottoman flag Османско царство
Главни град Сарајево
Становништво 1.232.000 (1871)[1]
Друштво
Званични језици турски, говорни језик: српски
Религија Ислам, Православље, Католичанство
Владавина
Облик владавине Вилајет
Титула владара Валија
Оснивање 1867.
Престанак 1878. (1908)
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Аустроугарска окупација Босне и Херцеговине 1878.
Аустроугарска анексија Босне и Херцеговине 1908.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Ottoman Empire.svg Босански пашалук (Османско царство) Кондоминијум Босна и Херцеговина (Аустроугарска) Flag of Bosnia (1908-1918).svg
Flag of None.svg Косовски вилајет (Османско царство) Flag of the Ottoman Empire.svg
Портал:Историја
Овај чланак је део серије о
историји Босне и Херцеговине, Републике Српске, Србије, Црне Горе, Турске:

Босански вилајет је бивша покрајина Османског царства. Основан је 1867. године након велике територијалне реорганизације османске државе. Званично је постојао све до аустроугарске анексије 1908. године, а фактички свега 11 година, до окупације 1878. Прије оснивања вилајета, највећи дио овог простора је припадао Босанском ејалету (пашалуку).

Административна подјела[уреди]

Босански вилајет је био подијељен на седам санџака:

Границе[уреди]

Од 1877. године границе овог вилајета се нису мијењале. У истим границама је Аустроугарска формирала своју провинцију (прво кондомонијум, а након анексије колонију) под називом Босна и Херцеговина. Босна и Херцеговина је у тим границама постојала и као привремена покрајина Краљевине СХС до 1922. године. Након Другог свјетског рата основана је Народна Република Босна и Херцеговина у оквиру Федеративне Народне Републике Југославије у приближно истим границама, с тим што је НРБиХ имала само један излаз на море, у општини Неум, а насељена мјеста Суторина и Крушевице су припале НР Црној Гори.

Валије[уреди]

Извори[уреди]