Босански пашалук
Босански пашалук (првобитно Босански санџак) је био најзападнија кључна провинција Османског царства. Њена територија се углавном поклапа са садашњом Босном и Херцеговином.
Босански санџак [уреди]
Првобитно је био санџак, све до 1580. када је добио статус пашалука.
Босански пашалук [уреди]
Средином 17. века, на врхунцу своје величине, Босански пашалук је обухватао скоро целу територије данашње Босне и Херцеговине, као и делове Хрватске (делове Лике, Славоније и Далмације), Србије (данашња Рашка област), и Црне Горе, тј. њен северни део.
Чинило га је 8 санџака и 29 капетанија (војних гарнизона):
- Пожешки (2 капетаније)
- Босански (7 капетанија)
- Бихаћки (4 капетаније)
- Крчко-Лички (7 капетанија)
- Клишки (4 капетаније)
- Херцеговачки (4 капетаније)
- Зворнички
- Цернички
Током отоманских ратова у Европи, територија Босанског пашалука се временом почела смањивати. После Карловачког мира, пашалук је сведен на четири санџака (и три од њих су били умањених територија) и дванаест капетанија.
Године 1833, Херцеговачки санџак је одвојен од Босанског пашалука и постао Херцеговачки пашалук, на чијем челу је био везир Али-паша Ризванбеговић. Након његове смрти 1851. године, спојени су Босански и Херцеговачки пашалук и формиран је нови проширени Босански пашалук.
Прва престоница било је Сарајево (1463—1583), затим је то била Бања Лука (1583—1686), па Травник (1686—1851), и поново Сарајево (1851—1878).
Литература [уреди]
- Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.
