Босанско-херцеговачки сабор

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Босански сабор)
Flag of Bosnia and Herzegovina.svg

Овај чланак је дио серије о
историји Босне и Херцеговине

Главни чланци
Категорија:Историја Босне и Херцеговине

Босанско-херцеговачки сабор или Земаљски сабор (њем. Landtag) био је представнички и савјетодавни орган у Босни и Херцеговини за вријеме постанексионог периода од 1910. до 1915. године.

Окупација и анексија[уреди]

Антон фон Вернер — Берлински конгрес

На Берлинском конгресу (1878) Аустроугарска је добила право да окупира провинције Босну и Херцеговину које су биле у саставу Босанског пашалука, што је и учинила. Период окупације трајао је до 1908, а у оквиру њега разликује се период војне управе (1878—1882) и период цивилне управе (1882—1908). Затим, 1908, Аустроугарска је анексирала Босну и Херцеговину и услиједила је Анексиона криза (1908—1910).

У постанексионом периоду (1910—1914) Аустроугарска је вршила посљедње припреме за увођење уставног стања, што се и десило 20. фебруара 1910. када је службено проглашена уставност. Проглашен је устав под називом Земаљски статут и пет законских аката: Изборни ред, Саборски пословни ред, Закон о друштвима за БиХ, Закон о окупљању за БиХ и Закон о котарским вијећима.

Уведене су сљедеће институције: Земаљски сабор, Земаљски савјет и котарска вијећа.

Састав[уреди]

Сабор су чинила 72 посланика бирана на изборима и 20 вирилних посланика. Међу изабраним посланицима православцима је припадао 31 мандат, муслиманима 24, католицима 16, а Јеврејима 1.

Мандат посланика трајао је пет година са могућношћу поновног избора. Сваке године, на почетку сваког засједања, цар је именовао предсједника и двојицу потпредсједника Сабора тако да једнако буду заступљени представници три вјероисповијести.

Посланици су бирани по конфесионално-куријалном систему. Постојале су три курије:

  • прва курија подијељена на два изборна разреда (земљопосједници, високоопорезовани грађани и интелектуалци);
  • друга курија (житељи градова који нису припадали првој курији);
  • трећа курија (житељи села који нису припадали првој курији).

У првој курији бирано је 18 посланика, у другој њих 20, а у трећој њих 34. Затим, мандати су били подијељени између три вјероисповијести (православци, муслимани и католици) сразмјерно броју њихових припадника. У првој курији православци су добили 8, муслимани 6, а католици 4. У другој и трећој православци су добили 23, муслимани 18, а католици 12 мандата. Јевреји су у другој курији добили 1 мандат. Избори за све три курије одржавани су у различитим данима. Прво су бирани посланици треће, затим друге и на крају прве курије.

Активно бирачко право имали су сви мушкарци са навршене 24 године, који су самовласни и који у земљи живе барем једну годину. Такође, аустријски и угарски држављани који су чиновници и учитељи у управној служби или служби жељезница.[1] Једино су жене велепосједници, уколико су плаћале 140 круна земљарине, имале активно бирачко право у првом разреду прве курије, али преко пуномоћника са правом бирања у истој курији. Пасивно бирачко право имали су мушкарци са навршених 30 година уколико су уживали сва грађанска права.

Вирилних посланика у Сабору било је укупно двадесет:[2]

  • муслимани — реис-ул-улема, вакуфско-меарифски директор, сарајевски и мостарски муфтија и по именовању најстарији муфтија;
  • православци — четири митрополита и потпредсједник Великог управног и просвјетног савјета српско-православне цркве;
  • католици — надбискуп, два дијецезанска бискупа и оба провинцијала фрањевачког реда;
  • Јевреји — сефардски надрабин;
  • предсједник Врховног земаљског суда, предсједник Адвокатске коморе у Сарајеву, начелник земаљског главног града Сарајева и предсједник Трговачке и занатске коморе у Сарајеву.

На првим изборима Српска народна организација освојила је све православне мандате (31), а Муслиманска народна организација све муслиманске мандате (24). Од 16 католичких мандата, Хрватска народна заједница добила је 12, а Хрватска католичка заједница[3] укупно 4 мандата.

Историјат[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Предсједници Сабора[уреди]

  1. Али-бег Фирдус (1910);
  2. Сафвет-бег Башагић (19101915).

Извори[уреди]

  1. ^ Члан 1. Изборног реда
  2. ^ Члан 22. Земаљског статута
  3. ^ Хрватска католичка заједница („стадлеровци“) — присталице надбискупа врхбосанског Јосипа Стадлера