Босанско Грахово

Координате: 44° 10′ 47″ С; 16° 21′ 52″ И / 44.17967° С; 16.36455° И / 44.17967; 16.36455
С Википедије, слободне енциклопедије
Босанско Грахово
Босанско Грахово 2015. године
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонКантон 10
ОпштинаБосанско Грахово
Становништво
 — 2013.Пад 651
Географске карактеристике
Координате44° 10′ 47″ С; 16° 21′ 52″ И / 44.17967° С; 16.36455° И / 44.17967; 16.36455
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина860 m
Површина12,01 km2
Босанско Грахово на карти Босне и Херцеговине
Босанско Грахово
Босанско Грахово
Босанско Грахово на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број80270
Позивни број034
Веб-сајтwww.bosanskograhovo.ba

Босанско Грахово (Грахово од 31. октобра 1992. до љета 1995. године) је град и средиште истоимене општине у Федерацији БиХ, БиХ. Према подацима пописа становништва 2013. године, у Грахову је пописано 651 лице.[1][2]

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се близу границе са Републиком Хрватском у западном дијелу Босне и Херцеговине и припада Кантону 10. Послије потписивања Дејтонског споразума општина Босанско Грахово је у цјелини ушла у састав Федерације БиХ. Граховско поље је крашко поље које носи назив по Босанском Грахову као највећем насељу које се у њему налази.

Историја[уреди | уреди извор]

Предисторијско доба[уреди | уреди извор]

На подручју данашњег Босанског Грахова претпоставља се да је било живота још у праисторијским временима. Највероватније око 4.300 године пре н. е. у току средњег неолита датирају остаци једног или више насеља сојеничарског типа пронађених на локалитету 'Солине куће'. Из времена око 2.300 године пре н. е. које припада раном бронзаном добу нађени су културни слојеви на Градини и Градиници, као и гробови у близини села Луке.

У античко доба ова подручја насељавала су илирска племена. Подручје граховског поља, заједно са гламочким и делом ливањског, припадало је бројном племену Дициони које је према римским изворима имало 239 декурија (40.000 становника). Било је подељено на неколико перегринских општина које ће касније постати римске општине.

Римско доба[уреди | уреди извор]

Римљани ово подручје освајају 9. године нове ере. На Граховском и Гламочком пољу била је римска територијална јединица, општина Салвиум и кроз њу је пролазио римски пут (Клаудијев) који је саграђен 47/48 године. Пут је водио из правца Салоне према северу, правцем на којем су осим Салвије лежели и Ресановци, Доњи Увац, Петровац, Хум Кокоруш (Сарнаде), а одатле даље левом обалом Сане на Приједор (Ad Pretorivm?) и Боћим код Дубице за Сисак.[3] Уз пут се налазила фортификација утврђења (Кесићи, Видовићи, Пећи) са задатком обезбеђења. Из тог времена датирају и римски надгробни споменици са натписима пронађени у Грковцима 1970-их година, у Мраморском гробљу, а у самом Грахову на Арежина бријегу могао се налазити већи центар Дициона јер су ту пронађени остаци и зграда и гробља.[4] Претпоставља се да је на подручју Босанског Грахова римско насеље, познато под именом 'Стридом' (родно место Светог Јеронима). Оно би могло бити на локалитету Плочевице (шири ареал Руст), димензија 800x300 метара, где је нађено обиље грађевинском материјала из римског периода (опека, керамика). Ту се вероватно након тешког успона из долине Бутушнице развила мања агломерација функционално везана за пут, што би могли потврдити и налази троске из ковачнице које су радиле за потребе путника. На јужном крају насеља било је врело Беговац које је такође задовољавало живот становника. У овом насељу су 1973. године откопане две зграде, наслоњене једна на другу, дебљине 0,5 метара. Грађевине је откопао познати новинар ТВ Београд, Милан Ковачевић.[5]

Долазак Словена[уреди | уреди извор]

Крај Римског царства је почетак велике сеобе народа. Досељавање Словена на просторе Грахова тече као и у осталим крајевима овог дела Босне. О томе сведочи новчић пронађен у једном гробу у околини града.

Средњовековна Босна[уреди | уреди извор]

У времену које је уследило на подручју Босанског Грахова историчари бележе прву појаву босанских хришћана, познатих као богумили. Из времена 12. века датирају стећци добрих Бошњана, који се и данас могу пронаћи у селу Пржина и његовој околини. Из периода босанског краљевства датирају и трагови старог рудника боксита у Бастасима, који је вероватно отворен за време краља Твртка I Котроманића. Према народним предањима ту су радили саксонски рудари, пореклом из данашње Немачке.

Османлијско доба[уреди | уреди извор]

Босанско Грахово као место у Босни потпада 1463. године под османску власт. Доласком османлија насеље и даље остаје безначајна тачка на ивици царства, у којем већином живи православно и муслиманско становништво. Због близине границе, на његовом подручју се од 17. века водио ендемски рат између турских и млетачких снага. Стари назив Босанског Грахова је Арежина-бријег.

Аустроугарско доба[уреди | уреди извор]

У периоду између 1875. и 1878. године на подручју Босанског Грахова је организован устанак познат као Црнопоточка буна у којој су значајну улогу имали Васо Пелагић и Голуб Бабић.[6] Босанско Грахово је 1878. године ушло, као мало насељено место са типичним босанским планинским карактером, у састав Аустро-Угарске, где остаје до краја Првог светског рата 1918. године. У селу Обљај смештеном источно од Босанског Грахова рођен је у то време и Гаврило Принцип.

Двадесети вијек[уреди | уреди извор]

Босанско Грахово је 1918. године ушло у састав Краљевина СХС - у оквиру привремене Босне и Херцеговине, затим у Гламочком срезу Травничке области 1922-29, и на крају у Врбаској бановини. Спомен-дом Гаврила Принципа је доведен под кров крајем 1939.[7]

За време Другог светског рата у априлу 1941. године постаје део тадашње НДХ и то прво у оквиру велике жупе Крбава-Псат, а од краја 1941. Брибир-Сидрага. У Босанском Грахову обављено је, 17. и 18. јула 1941. године, масовно хапшење Срба. На том подручју врло брзо избија устанак локалног српског становништва. Због стратешке важности на том подручју ће се водити борбе све до самог краја рата 1945. године.

После Другог светског рата, постаје део НР Босне и Херцеговине. Кориштен је природни потенцијал овог подручја. Шумско богатство је омогућило отварање предузећа за узгој и прераду дрвета и дрвно-прерађивачког комбината. У ливањском пољу које припада Босанском Грахову је налазиште тресета чија је експлоатација тих година била у пуном замаху. У граду је, у оквиру травничког Борца била и фабрика горњих делова обуће. Уз налазиште глинице радила је савремена циглана. Унис из Сарајева је отворио фабрику кугличних лежајева. Све је то заједно омогућавало велику запосленост овога краја. У том периоду отворена је гимназија и школа ученика у привреди, а град је имао и један од најлепших домова културе тог времена.

За време распада СФРЈ, Босанско Грахово је било једно од првих места у Босни и Херцеговини где је 1990. године формирана Српска демократска странка, која је победила на изборима. Босанско Грахово, почетком рата у Босни, улази у састав Републике Српске. Становници Грахова су ратовали у саставу 9. граховске бригаде 2. крајишког корпуса.

Крајем јула 1995. године хрватска војска је на овом подручју предузела офанзиву познату као операција Лето ’95, приликом које је заузела Босанско Грахово. Ова офанзива је била део припрема за операцију Олуја. Град је практично разрушен и спаљен, као мало које место у тадашњој Југославији, што је за последицу имало егзодус српског становништва.

Босанско Грахово је Дејтонским мировним споразумом припало Федерацији Босне и Херцеговине.

Грахово после грађанског рата[уреди | уреди извор]

Након рата одређен број Срба се вратио у своје куће. Иако нема званичних података о тренутном стању, Срби повратници поново чине већину у укупном броју становника. Повратак тече споро јер се Срби сусрећу са многим неприликама при покушају да наставе нормалан живот у тим крајевима. Ту пре свега треба истаћи да Срби немају равноправне услове за запослење. Послодавци, који су у највећем броју случајева Хрвати, у радни однос најчешће примају само своје сународнике. Обнова имања тече споро и најчешће је само делимична. Ипак процес повратка и даље постоји у релативној мери.

Култура и вера[уреди | уреди извор]

У Грахову се налази храм Српске православне цркве посвећен апостолима Петру и Павлу. Прва црква је почела да се гради 1857. године.[8] Такође, у граду се налази Дом културе „Гаврило Принцип”, изграђен у периоду од 1977. до 1984. године, а у потпуности стављен у функцију 1985. године. У дому културе су били следећи садржаји: библиотека, читаоница, сала за конференције, кино дворана и дискотека.[9] Дом културе Гаврило Принцип је разрушен у рату од стране ХВО- а, те стога није у функцији. Поводом стогодишњице атентата на Видовдан 28. јуна 2014. године испред девастираног Дома културе „Гаврило Принцип” изведен је богат културно-уметнички програм у оквиру кога су наступали КУД „Шпанац” из Београда, Етно група Траг из Лакташа, народни певач Чедо Марковић, крајишке групе из Републике Српске и Србије.[10]

Становништво[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Босанско Грахово

По попису становништва из 1991. године, насеље Босанско Грахово је имало 2.096 становника.

Националност[11] 2013.[12] 1991. 1981. 1971.
Срби 600 (92,17%) 1.999 (95,37%) 1.358 (84,76%) 1.167 (94,95%)
Југословени [а] 0 (0%) 61 (2,91%) 193 (12,04%) 18 (1,46%)
Хрвати 45 (6,91%) 14 (0,66%) 26 (1,62%) 25 (2,03%)
Муслимани [б] 0 (0%) 6 (0,28%) 4 (0,24%) 11 (0,89%)
остали и непознато 6 (0,92%) 16 (0,76%) 21 (1,31%) 8 (0,65%)
Укупно 651 2.096 1.602 1.229
Демографија[11]
Година Становника
1961. 696
1971. 1.229
1981. 1.602
1991. 2.094
2013. 651

Познате личности[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
  2. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Закон о промјени назива општине Босанско Грахово и насељеног мјеста Босанско Грахово у Грахово (Број: 01-1431/92), Службени гласник Републике Српске број 3/92.
  2. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 18. 11. 2013. 
  3. ^ DOLABELIN SISTEM CESTA U RIMSKOJ PROVINCIJI DALMACIJI -Ivo Bojanovski, Sarajevo 1974
  4. ^ ANTIQVI HOMINES BOSNAE -Salmedin Mesihović, Filozofski fakultet Sarajevo, 2011
  5. ^ Bosna i Hercegovina u antičko doba. -Ivo Bojanovski, Akadenija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1988
  6. ^ „Меморандум Црнопоточке буне (1875—1878) — захтјеви Крајишника великим силама уочи Берлинског конгреса — Академско друштво Српске[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2016. г. Приступљено 26. 06. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  7. ^ "Политика", 13. дец. 1939.
  8. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  9. ^ Дом културе „Гаврило Принцип”, Будо Вукобрат, СОУР Свјетлост, Сарајево, 1986.
  10. ^ [1]Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2016) Прослава Видовдана у Босанском Грахову | Српска православна црква [Званични сајт]
  11. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  12. ^ „KNJIGA 2 – ETNIČKA/NACIONALNA PRIPADNOST, VJEROISPOVJEST I MATERNJI JEZIK”. Приступљено 21. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Босанско Грахово на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Босанско_Грахово&oldid=27380263”