Босанци
 |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
 |
Тврди се да референце у овом чланку или одељку не испуњавају Википедијине смернице за поуздане изворе. Молимо вас помозите тако што ћете проверити да ли референце испуњавају услове за поуздане изворе. Детаљнија расправа се води на страници за разговор. |
Босанци, Босанац, Босанка је регионални термин који је у активној употреби у српском, хрватском, бошњачком и словеначком језику, а њиме се означавају становници са територије Босне и Херцеговине који могу бити Срби, Хрвати, Бошњаци (до скора Муслимани), као и припадници других народа који живе у Босни и Херцеговини. Претежно се користи за означавање становника географске области Босна, а зависно од контекста може се односити и на све становнике Босне и Херцеговине.
Садржај |
[уреди] Босанци као националност
 |
Овај чланак или његов део можда садржи оригинално истраживање или садржај из непроверених извора. Молимо вас да помогнете Википедији додавањем референци. Види страницу за разговор за детаље. |
Бошњаци овај термин често употребљавају паралерно са називом „Бошњаци“, покушавајуши да тиме присвоје Србе и Хрвате,[1][2][3] који живе на простору Босне и Херцеговине, али наилазе на жесток отпор српског и хрватског становништва.[тражи се извор од 09. 2011.] Један од познатих Срба, који се изјашњава као Босанац по националности је и оптуженик за ратне злочине Јован Дивјак, који се борио на страни Армије Републике БиХ.[4] Такође као Босанци се често изјашњавају и деца из мешаних бракова, која зато не желе да се национално изјасне.
|
Чланак делом или у потпуности не описује тему из свог наслова. Молимо вас исправите чланак. За расправу поводом чланка погледајте одговарајућу расправу на страни за разговор. |
Као основу за своју тврдњу о босанској нацији, Бошњаци наводе средњовековну Босну, која је у ствари била српска држава[5], а Твртко први је рекао за Немањиће да су његови прародитељи: Такође Твртко први је крунисан у Милешеви, где су крунисани сви владари Србије, и носио је титули "Стефан", коју су носили сви Српски владари.
Деведесетих година Муслимани прихватају љиљане који су се налазили на грбу Котроманића и грбу Хребељановића (Породице Кнеза Лазара)[6][7] као свој "Босански" национални симбол. Такође, љиљани су били на грбу Армије Републике БиХ.
[уреди] Израз Босанац у другим земљама
У Босни се незванично израз Босанац користи као географски појам, док се као национални појам искључиво користи од стране Муслимана. У иностранству се назив Босанац користи за све држављане Босне и Херцеговине (Босански држављанин), због компликованости израза Босанско-Херцеговачки држављанин.[8] У Србији и Хрватској се назив "Босанац" често сматра увредљивим (као на пример Косовар), јер многи под Босанцима често подразумевају само Бошњаке, и тако немуслиманско становништво неретко сматра да му се оспорава национална припадност, и намеће Босанка односно Бошњачка националност. [9][10][11]
[уреди] Литература
- Станоје Станојевић, „Историја српскога народа“ (треће издање, репринт издања из 1926), Београд, 1989. ISBN 86-83639-01-0
- Андрија Веселиновић Радош Љушић, „Српске династије“ , Нови Сад, 2001. ISBN 86-83639-01-0
- Јован Деретић, „Културна историја Срба“ , Београд, 2005. ISBN 86-331-2386-X
[уреди] Референце
- ^ http://www.panacomp.net/bosna_i_hercegovina?s=bosanci
- ^ http://bosnahistorija.org/2006/11/21/ko-su-bosanski-srbi-i-hrvati/
- ^ http://www.bosnjastvo.com/?p=216
- ^ http://www.sense-agency.com/tribunal_(mksj)/jovan-divjak-ja-sam-bosanac.25.html?cat_id=1&news_id=4946
- ^ Питање етницитета Босне у средњем веку, уколико се о њему у модерном смисли те речи уоптше и може причати, представља више политичко, него историјско питање, поготово након распада СФРЈ и рата у Босни и Херцеговини. Током њега су СДА и Алија Изетбеговић као симбол Муслимана промовисали грб Котроманића, после чега су Муслимани на простору Босне и Херцеговине, али и околних држава почели да хералдичке љиљане сматрају својеврсним националним симболом. Прво помињање Босне у историјским изворима налази се у спису византијског цара Константина Порфирогенита (913-959) „О управљању Царством“ у коме он у 32. поглављу које се зове „О Србима и земљи у којој сада станују “ наводи да се област Босна налази у склопу тзв. крштене Србије односно Србије на Балканском полуострву која је насељена Србима. Бан Матеј Нинослав (1232–1250) у својим повељама, поред локалне одреднице за своје поданике Бошњани (попут Дубровчана или Рашана), користи и јасну националну одредницу Срби. Први краљ Босне Твртко I се крунисао на гробу највећег српског светитеља светог Саве за краља Срба и Босне 1377. године, да би за светог Саву стварање своје државе односно Херцеговине 1448. године везао и њен оснивач Стефан Вукчић Косача (војвода 1435-1448, херцег 1448-1466).
- ^ http://ovsiste.webs.com/grb_hrebeljanovica.gif
- ^ Слика:Grb Lazarevic.jpg
- ^ http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Australija/Vesti/153146/Svi-iz-Bosne--Bosanci
- ^ http://www.camo.ch/dodikovanje.htm
- ^ http://www.banjalukain.com/kolumne/pismo-bosancima
- ^ http://www.pressonline.rs/sr/vesti/republika_srpska/story/42723/BOSANCI+MANJINA+U+BOSNI%21.html
