Босна

Из Википедија

За остале употребе, погледајте Босна (вишезначна одредница).

Босна је географска област на Балканском полуострву око истоимене реке исеверни део Босне и Херцеговине. Населили су је Славени, а у раном средњем веку је спадала у тзв. Врхбосну и била под влашћу породица српских племића, да би затим као самостална област свој врхунац достигла под највећим српким владаром из БоснеТвртком I који се проглашава краљем Срба, Далмације, западних страна итд. Првобитно је обухватала само област око горњег тока истоимене реке и слив Лашве до Криваје, док се данас под термином Босна подразумева много шира област која обухвата северни део Босне и Херцеговине са вододелницом Црног и Јадранског мора као њеном грубо повученом јужном границом.

[уреди] Прошлост Босне

За више информација погледајте Историја Босне.

При крају словенског насељавања Балканског полуострва Власт банова Босне се у XIV веку шири и на Захумље (будућу Херцеговину), да би свој врхунац Босна достигла 1377. године, као најјача српска држава, када је Твртко I Котроманић (1353—1391) уздиже на ранг краљевине, а себе овенчава и за краља Срба, Далмације те западних страна. Током прве половине XV века краљевину Босну потресају сукоби између краљева и властеле, међу којом се издвајају Косаче и Павловићи, око власти. У сукобе се укључују и краљевина Мађарска и Османлије са освајачким претензија, а до коначног слома краљевине Босне долази 1463. године када Османлије у Кључу убијају босанског краља Стефана Томашевића (1461—1463).

Босна остаје под османлијском окупацијом током четири века и у том периоду је локално становништво изложено јаком процесу исламизације. После Берлинског конгреса јула 1878 године, Босна и Херцеговина бива додељена Аустроугарској на тридесет година. По истеку тог рока Аустроугарска 1908. године извршава анексију Босне и Херцеговине, што заоштрава односе како локалног српског живља, тако и краљевине Србије са окупатором. Припадници Младе Босне организују 1914. године атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Том приликом Гаврило Принцип га убија, што ће Аустроугарска искористити за објаву рата краљевини Србији и почетак Првог светског рата.

Српске области на Балкану

У Приморју

У Залеђу

Србија (са Босном)

По окончању рата, Босна улази у састав краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Током Другог светског рата она улази у састав усташке НДХ и на њеном простору се воде најжешће борбе партизана против немачких окупатора и домаћих издајника односно четника и усташа који су палили и клали заједно са окупатором, док су на двема седницама АВНОЈа у Бихаћу и Јајцу створени темељи Југославије као републике (ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ). После рата Босна је са Херцеговином сачињавала једну од шест република социјалистичке Југославије. Може се рећи да је Босна главна фронта одбране антифашистичких идеала.

После референдума који су организовали становници СР Босна и Херцеговина 6. априла 1992. године, проглашена је њена независност од СФРЈ. Становниство српске националности је бојкотовало референдум, а ново насталу дрзаву није схватало за своју па је део становниства у СР Босна Херцеговина прогласило Републику Српску и њено отцепљење од Босне и Херцеговине. Босна и Херцеговина је започела агресију на Републику Српски циме је настао рат. Ратна дејства у која су се укључивали директно или индиректно република Хрватска, НАТО пакт са једне односно СРЈ са друге стране окончан је 1995. године дејтонским мировним споразумом који је потписан у Паризу. Њиме је створена Босна и Херцеговина која се политички састоји од два ентитета: