Бошковићи (породица)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бошковићи су били српска племићка породица чије је поријекло из Источне Херцеговине - Орахов До код Требиња. Из овог краја крајем 18. вијека прешао је у Дубровник Никола Бошковић ради трговине. Тргујући Никола Бошковић се интересовао и за историју Срба па је тако настао његов спис Relazione dei Monasaterij della Provincia di Rassia.

У породици Бошковића значајне су две личности: Божо Бошковић и Руђер Бошковић. Божо Бошковић је био је угледан и имућан трговац. Оставио је дубровачкој општини 10.000 форинти за школовање запуштене дјеце "без разлике вјере". По његовој жељи оснивају женску једноразредну школу за православне дјевојке "Заклада Боже Бошковића".

У породици се посебно истиче Руђер Бошковић, светски познати математичар, физичар, астроном, дипломат и пјесник.

Када су стварно Бошковићи добили племство, није тачно утврђено, највјероватније да су га као Покрајчићи добили 1595. године, па и раније, и да је на основу тога племство и грб добила породица Бошковић 15.4. 1718. године. Није познато на којег се Бошковића тај податак односи, и да ли се уопште односи на ову породицу Бошковић.

Од каснијих Бошковића, а из гране племена која се запутила на север, преко Ваљева до Срема, истиче се посебно Јован Бошковић,[1] филолог, професор, уредник Матице српске и министар просвете у влади Јована Авакумовића.

Угледна српска породица Гарашанин такође води порекло од племена Бошковића, како су се старином презивали.[2]

[уреди] Извори

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати