Бошњаци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Бошњаци (вишезначна одредница).
Бошњаци
Укупна популација

око 3 милиона

Популација
Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина око 1.8-2.3 милиона[1][2]
Застава Србије Србија 145.278[3]
Застава Црне Горе Црна Гора 53.605[4]
Застава Хрватске Хрватска 20.755[5]
Застава Словеније Словенија 21.542[6]
Застава Републике Македоније Република Македонија 17.018[7]
Застава Немачке Немачка 158.158[8]
Застава Сједињених Америчких Држава САД 350.000[9]
Застава Аустрије Аустрија 90.000
Застава Шведске Шведска 56.127[10]
Застава Швајцарске Швајцарска 46.773[11]
Застава Аустралије Аустралија 17.993[12]
Застава Канаде Канада 21.040[13]
Застава Норвешке Норвешка 16.338[10]
Застава Турске Турска 101.000[14]
Језици
бошњачки језик
Религија
Ислам (сунити), мањим делом атеизам
Етничке групе
Индо-Европска
Словени
Јужни Словени
Муслимани

Бошњаци (раније Муслимани) су јужнословенски народ, који претежно живи у Босни и Херцеговини, где чини релативну етничку већину од 42%, према попису становнишва из 1991. године. У Федерацији Босне и Херцеговине, једном од два ентитета који чине Босну и Херцеговину, Бошњаци чине око 70% становништва, а у Републици Српској око 7%. Бошњака по процени укупно има око 3 милиона, од чега у Босни и Херцеговини између 1.800.000 и 2.300.000, у Србији, (претежно у Рашкој области) 145.278 и у Црној Гори 53.605.

Језик[уреди]

Бошњаци говоре бошњачким језиком, који је готово истоветан српском и хрватском језику (разлика између ова три језика је занемарљива; имена су политичка, а не лингвистичка), мада у себи има мало више позајмљеница из оријенталних језика (највише арапског и турског). Језик којим говоре Бошњаци службено је признат (у Федерацији БиХ и неколико др. земаља) под именом „босански језик“, док стручњаци из Републике Српске, Србије, Хрватске и Црне Горе за овај језик најчешће користе назив „бошњачки језик“,[15][16] због могућег поистовећивања српског и босанског језика. У Републици Српској се овај језик назива језиком бошњачког народа, док су у Црној Гори босански и бошњачки језик наведени као два посебна језика.

Порекло[уреди]

Бошњаци су претежно исламске вероисповести, а потичу од исламизованих Словена (углавном Срба) из средњовековне Босне и Србије.[17]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Demographic history of Bosnia and Herzegovina : Republic Of Bosnia And Herzegovina/“. Servinghistory.com Приступљено 20. 1. 2013.. 
  2. ^ „CIA - The World Factbook“. Cia.gov Приступљено 20. 1. 2013.. 
  3. ^ http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Aktuelnosti/Prezentacija_Knjiga1.pdf
  4. ^ http://www.monstat.org/userfiles/file/popis2011/saopstenje/saopstenje(1).pdf
  5. ^ „Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske“. Dzs.hr Приступљено 20. 1. 2013.. 
  6. ^ „Statistični urad RS - Popis 2002“. Stat.si Приступљено 20. 1. 2013.. 
  7. ^ http://www.stat.gov.mk/pdf/kniga_13.pdf
  8. ^ [1]
  9. ^ „About CNAB : Congress of North American Bosniaks“. Bosniak.org Приступљено 20. 1. 2013.. 
  10. ^ а б „Table 4 Persons with immigrant background by immigration category, country background and gender. 1 January 2012“. Ssb.no Приступљено 20. 1. 2013.. 
  11. ^ http://www.bfs.admin.ch/bfs/portal/de/index/themen/01/22/publ.Document.88215.pdf
  12. ^ http://www.ausstats.abs.gov.au/ausstats/free.nsf/Lookup/C41A78D7568811B9CA256E9D0077CA12/$File/20540_2001%20(corrigendum).pdf
  13. ^ „2006 Census of Population“. 2.statcan.ca Приступљено 22. 10. 2013.. 
  14. ^ Joshua Project (29. 11. 2009.). „Bosniak of Turkey Ethnic People Profile“. Joshuaproject.net Приступљено 20. 1. 2013.. 
  15. ^ „Босански језик, Бошњаци и Босна и Херцеговина“ Приступљено 8. 3. 2011.. 
  16. ^ „Државни завод за статистику Републике Хрватске“ Приступљено 8. 3. 2011.. 
  17. ^ „Мом­чи­ло Су­ботић: ПРО­БЛЕМ ЕТНИЧ­КОГ ИДЕНТИТЕТА И ПО­ЛИТИЧ­КО-ДРЖАВ­НОГ ЕНТИТЕТА БОСАНСКО-ХЕРЦЕГО­ВАЧ­КИХ МУ­СЛИМАНА, Инсти­тут за поли­тичке сту­ди­је, Београд, pp. 753“. Scindeks-clanci.nb.rs Приступљено 20. 1. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :