Бојни крсташ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Крсташ (вишезначна одредница).

Бојни крсташи су били велики ратни бродови грађени у првој половини XX века. Развили су се из оклопних крсташа и класификовани су између крстарица и бојних бродова. Бојни крсташи су, генерално, слични бојним бродовима изгледом и по наоружању, али се разликују по томе што имају мањи оклоп и бржи су.

Британски бојни крсташ Худ

Идеју за градњу бојних крсташа дао је Први поморски лорд британског Адмиралитета адмирал Џ. Фишер на основу искуства из кинеско-јапанског (1898) и руско-јапанског рата (1904-05), у којима су се испољиле слабости оклопних крсташа. За њихову замену Велика Британија 1905. гради три бојна крсташа типа Invincible, а за њом Немачка тип Von der Tann. Ти бојни крсташи били су слични бојним бродовима, али им је брзина била већа за 5-6 чворова, а главна артиљерија (305 односно 280 mm) имала је 2-4 оруђа мање. Повећање брзине брода постизало се уграђивањем јаког погонског постројења а смањењем дебљине и површине оклопног појаса. Постојале су осетне разлике између британских и немачких бојних крсташа. Калибар главне артиљерије немачких бојних крсташа био је мањи, али због бољих балистичких особина оруђа домет је био као и британских (око 13.700 m), док је немачка граната имала већу пробојну и разорну моћ. Распоред главне артиљерије на британским и немачким бојним крсташима био је линијски или ешелониран по правцу (на истој палуби). Помоћна артиљерија немачких бојних крсташа била је већег калибра, али је број оруђа био мањи него у британских. Уштеда у тежини артиљерије искоришћена је за дебљи оклоп повећане површине, а бољом подводном заштитом брода постигнута је већа отпорност. Јапан је пре Првог светског рата изградио четири бојна крсташа класе Конго још боље подводне заштите с линијски распоређеним топовима калибра 356 mm. Оклоп је био површине као у немачких бојних крсташа, али тањи. Русија је започела градњу четири бојна крсташа типа Бородино, али их није завршила због избијања Првог светског рата. Остале државе нису градиле бојне крсташе.

Први месеци Првог светског рата потврђују вредност бојног крсташа и његову супериорност над оклопним крсташом. У бици код Фолкландских острва (децембар 1914.) захваљујући надмоћној брзини, наоружању и оклопној заштити, британски бојни крсташи (Inflexible и Invincible) без тешкоћа потапају немачке оклопне крсташе Scharnhorst и Gneisenau, у бици код Хелголанда (1914) три лаке крстарице, а у бици код Догер Бенка (1915) оклопни крсташ Блихер. Чинило се да је концепт бојног крсташа у потпуности оправдао очекивања.

Тренутак отрежњења наступа 31. маја 1916. У бици код Јиланда три британска бојна крсташа (Invincible, Queen Mary и Indefatigable) експлодирају под паљбом немачких топова, уз катастрофалан губитак људских живота. Ни дан-данас не престају дискусије у стручним круговима шта је главни узрок ове катастрофе - неизбалансиран дизајн (јако наоружање а преслаб оклоп), погрешна тактика, примена нестабилног експлозива (кордит) или непоштовање сигурносних процедура у руковању експлозивним пуњењима.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бојни крсташ