Бољ
| Бољ мађ. Bóly | |
|---|---|
 Дворац у Бољу | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Барања |
| Срез | Мохач |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 4.002 |
| — густина | 25,38 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 58′ 02″ С; 18° 31′ 06″ И / 45.96729° С; 18.51825° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 157,68 km2 |
  Бољ Бољ на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7754 |
| Позивни број | 69 |
| Веб-сајт | |
| http://boly.ekisterseg.hu/ | |
Бољ (мађ. Bóly, нем. Bohl, хрв. Boja), до 1950. године Немачки Бољ (мађ. Németbóly) град је у Мађарској. Бољ се налази у оквиру жупаније Барања.
Град има 4.002 становника према подацима из 2010. године.
У Бољу постоји мањинска самоуправа српске мањине у Мађарској.
Географија[уреди | уреди извор]
Бољ се налази у јужном делу Мађарске, близу државне границе са Хрватском - 12 километара јужно од града. Од првог већег града, Печуја, град је удаљен око 35 километара југоисточно.
Град се налази у средишњем делу Панонске низије, у историјској области Барања. Насеље се налази на приближно метара надорске висине, а околно подручје је равничарско до бреговито.
Историја Срба у месту[уреди | уреди извор]
Рац Боја је 1724. године имала око 30 српских православних породица. Године 1747. дотадашња Српска Боја (Рац Боја) преименована је у Немачку Боју (Немет Боја). Потиснула је државна власт Србе у корист Немаца.[1]
У месту је 1855. године живело 2028 становника. Постојала је једна католичка црква. Почетком 20. века у месту су одржавани вашари пет пута годишње: 6. јануара, 16. маја, 25. јула, 3. септембра и 20. октобра.[2]
У барањском месту Неметбољи (Немачка Боја) је 1905. године било 34 православна житеља. Ту су живели и Буњевци.[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
Становништво Боља данас је претежно мађарско, али ту живе и припадници мањинских народа: Немци (16,5%), Хрвати (0,5%), Срби (0,2%), Роми. Невелика српска заједница има месну самоуправу, једну од 20-ак активних подружница српске мањинске самоуправе у Мађарској.
Попис 1910.[уреди | уреди извор]
| Бољ[4] | |
|---|---|
| Језик | Вера |
укупно: 3.298 Римокатол. 3.192 (96,78%) Јевреји 54 (1,63%) Лутерани 21 (0,63%) Калвинисти 14 (0,42%) Православци 13 (0,39%) Гркокатолици 4 (0,12%)
| |
Напомена: У рубрици осталих језика највећи број особа исказао је шокачки, а мањи део ромски језик.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Маузолеј Баћањија -
Дворац баћањи -
Споменик у средишту Боља
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1932.
- ^ "Србобран" велики календар за 1906, Нови Сад 1905.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2018. г. Приступљено 13. 03. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
