Брабант

Из Википедије, слободне енциклопедије
Белгијска покрајина Брабант која је подјељена на Фламански Брабант (жуто), Валонски Брабант (црвено), регион главног града Бисела (наранџасто).

Брабант бивша покрајина Белгије распрострањена у средишњем дјелу земље. Заузима брежуљкасто подручје између ријека Меза и Шелда.

Развијена индустрија, земљорадња и сточарство.

Површина Брабанта:3,371 кm².

Становништво:2,243,000 становника (1990).

Покрајина Брабант је 1995 подјељена на три дијела:Фламански Брабант, Валонски Брабант, регион главног града Брисела.

Историја[уреди]

Брабант је историјска покрајина која је обухватала данашње Белгијске покрајине бившег Брабанта и Антверпен и Низоземску покрајину Сјеверни Брабант.

Након слома Западноримског царства то су подручје заузели Салијски Франци. У другој половини 9. вјека Брабант је са Лореном припао источнофраначкој држави, а 1190. године грофови од Левена постају војводама од Брабанта. У Брабанту се у средњем вијеку интензивно развија трговина и сукнарство. У 14. вијеку он је поприште борби обртничких цехова с феудалцима, у току којих долази до емиграције сукнара у Италију и Енглеску. У 15.и 16.вијеку Брабант је био жариште јаке културне и умјетничке активности (универзитет у Левену већ 1425. године). Године 1430. дефинитивно је припао Бургундији, а од 1477.у власти је Хабсбурговаца све до 1648., кад је његов сјеверни дио припао независној Уједињеној Низоземској, а јужни дио шпанској Низоземској, односно (од 1714) аустријској Низоземској. 1830. године Брабант је подијељен:покрајине Антверпен и Брабант са Бриселом припале су Белгији, а сјеверни Брабант Низоземској.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ Опћа Енциклопедија Југославенског Лексикографског завода, књига 1, Загреб 1977