Брабант

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Брабант (вишезначна одредница).
Белгијска покрајина Брабант која је подјељена на Фламански Брабант (жуто), Валонски Брабант (црвено), регион главног града Бисела (наранџасто).

Брабант бивша покрајина Белгије распрострањена у средишњем дјелу земље. Заузима брежуљкасто подручје између ријека Меза и Шелда.

Развијена индустрија, земљорадња и сточарство.

Површина Брабанта:3,371 кm².

Становништво:2,243,000 становника (1990).

Покрајина Брабант је 1995 подјељена на три дијела:Фламански Брабант, Валонски Брабант, регион главног града Брисела.

Историја[уреди]

Брабант је историјска покрајина која је обухватала данашње Белгијске покрајине бившег Брабанта и Антверпен и холандску покрајину Сјеверни Брабант.

Након слома Западноримског царства то су подручје заузели Салијски Франци. У другој половини 9. вјека Брабант је са Лореном припао источнофраначкој држави, а 1190. године грофови од Левена постају војводама од Брабанта. У Брабанту се у средњем вијеку интензивно развија трговина и сукнарство. У 14. вијеку он је поприште борби обртничких цехова с феудалцима, у току којих долази до емиграције сукнара у Италију и Енглеску. У 15.и 16.вијеку Брабант је био жариште јаке културне и умјетничке активности (универзитет у Левену већ 1425. године). Године 1430. дефинитивно је припао Бургундији, а од 1477.у власти је Хабсбурговаца све до 1648., кад је његов сјеверни дио припао независној Уједињеној Низоземској, а јужни дио шпанској Низоземској, односно (од 1714) аустријској Низоземској. 1830. године Брабант је подијељен:покрајине Антверпен и Брабант са Бриселом припале су Белгији, а сјеверни Брабант Низоземској.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ Опћа Енциклопедија Југославенског Лексикографског завода, књига 1, Загреб 1977