Брава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Средњевековна брава

Брава је механичка или електронска направа која служи за закључавање врата и која се откључава физичким објектом (као што су кључ, картица, отисак прста, сигурносни токен), уношењем тајне информације (шифре), или комбинацијом ова два. Постоје и преносиве браве које се називају катанци.

Историја[уреди]

Антика[уреди]

Најстарије познате браве су пронађене у рушевинама Ниниве, главног града Асирије. Браве сличне овој су касније развијене у египатску дрвену браву, која се састојала од резе, врата и кључа. Када се кључ убаци, игле у вратима су померале и дозвољавале вратима да се отворе. Када би се кључ извадио, игле(чивије) су се враћале на своје место у резу и спречавале отварање.

Модерне браве[уреди]

Модерне браве и унапређене античке браве су почеле да се развијају од XVIII века. Брава превртача је измишљена у Европи у XVII веку, а унапредио је Роберт Баром, који је измислио "дупљак" превртачу. Вафел превртачу је патентирао 1868. П. С. Фелтер у САД.[1] Диск браву, је пронашао фински механичар Емил Хенриксон 1907. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Pulford, Graham W. (2007). High-Security Mechanical Locks : An Encyclopedic Reference. Elsevier. стр. 317. ISBN 0-7506-8437-2. 

Литература[уреди]

  • Pulford, Graham W. (2007). High-Security Mechanical Locks : An Encyclopedic Reference. Elsevier. стр. 317. ISBN 0-7506-8437-2.