Брадикардија

С Википедије, слободне енциклопедије
Брадикардија
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностКардиологија
МКБ-10R00.1
МКБ-9-CM427.81, 659.7, 785.9, 779.81
Patient UKБрадикардија
MeSHD001919

Брадикардија је симптом који представља смањање броја откуцаја срца (срчане фреквенције) одраслог човека на мање од 60 откуцаја у минуту. Физиолошки опсег срчане фреквенције одраслог човека је до 60-90 откуцаја у минути. Код одојчета, брадикардија се дефинише као фреквенција мања од 100 откуцаја срца у минути (физиолошки опсег од 100-160 откуцаја у минути).[1][2][3]

Брадикардија је најчешће без других симптома, док фреквенција срце не падне испод 50 откуцаја у минути, иако код тренираних здравих спортиста може бити и мања од 50 откуцаја и без симптома. Симптоми брадикардија могу бити омаглице, умор, слабост, палпитације, нелагодност у грудима.[4][5]

Брадикардија може бити узрокована болестима срца или поремећајима који не захватају примарно срце, као што су нпр. ендокрини поремећаји, поремећаји равнотеже електролита и др.[6]

Класификација[уреди | уреди извор]

Стандардни 12-канални ЕКГ је најважнији и најједноставнији тест за идентификацију пацијента са поремећајем срчаног ритма.

Синусна брадикардија[уреди | уреди извор]

Синусна брадикардија се дефинише као срчана фреквенција испод 60 откусаја/мин. у будном стању. Многе здраве особе, спортисти и физички радници, често имају и нижу фреквенцију, због тога има предлога струке да се граница срчане фреквенције помери на 50 откуцаја/мин. Физиолошки узроци повећаног вагалног тонуса укључују брадикардију виђену код спортиста.

У току ноћи, на основу снимака Холтер мониторинга, срчана фреквенција се снижава и до 30 откуцаја/мин. што је физиолошки гледано за организам корисно.[7]

Патолошки узроци укључују, инфаркт миокарда задњег зида, токсичну изложеност или изложеност штетним утицајима околине, поремећаје електролита, инфекцију, апнеју у сну, дејство лекова, хипогликемију, хипотироидизам и повећани интракранијални притисак.

ЕКГ пацијента са синусном брадикардијом

Синдром болесног синусног чвора[уреди | уреди извор]

Синусна брадикардија такође може бити узрокована синдромом болесног синусноатријалног чвора,[8] и укључује дисфункцију синусноатријалног чвора да генерише или пренесе акциони потенцијал на преткоморе. Синдром болесног синусноатријалног чвора укључује низ поремећаја и патолошких процеса који су груписани у један лабаво дефинисан клинички синдром. Синдром укључује знаке и симптоме повезане са церебралном хипоперфузијом у спрезиса синусном брадикардијом, застојем у синусноатријалном чвору (СА) блоком, каротидном преосетљивошћу или наизменичним епизодама брадикардије и тахикардије.[9]

Синдром болесног синусноатријалног чвора најчешће се јавља код старијих пацијената са истовременим кардиоваскуларним болестима и прати непредвидљив ток. Неке студије су показале да ови пацијенти имају функционални пад броја нодалних ћелија, док су друге показале присуство антинодалних антитела. Иако ови и други догађаји почињу да усредсређују наше разумевање овог синдрома, већина случајева остаје идиопатска.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Da Costa D, Brady WJ, Edhouse J; Bradycardias and atrioventricular conduction block. BMJ. 2002 Mar 2324(7336):535-8.
  2. ^ Adult Bradycardia Algorithm; Resuscitation Council (UK), 2015
  3. ^ Guidelines on cardiac pacing and cardiac resynchronization therapy; European Society of Cardiology (2013)
  4. ^ Mason KP, Lonnqvist PA; Bradycardia in perspective-not all reductions in heart rate need immediate intervention. Paediatr Anaesth. 2015 Jan25(1):44-51. . doi:10.1111/pan.12584.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Epub 2014 Nov 20.
  5. ^ Sohinki D, Obel OA; Newer algorithms in bradycardia management. Cardiol Clin. 2014 May32(2):283-92. . doi:10.1016/j.ccl.2014.01.004.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Epub 2014 Feb 15.
  6. ^ Ufberg, JW; Clark, JS (February 2006). "Bradydysrhythmias and atrioventricular conduction blocks". Emerg. Med. Clin. North Am. 24 (1): 1–9,
  7. ^ Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012.
  8. ^ Semelka M, Gera J, Usman S. Sick sinus syndrome: a review. Am Fam Physician. 2013 May 15. 87(10):691-6.
  9. ^ „Sinus Bradycardia: Background, Pathophysiology, Etiology”. 2020-12-06. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).