Брак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак брак (вишезначна одредница).
Венчане бурме, симбол брака

Брак је друштвена, верска и законска заједница између две или више особа[1], различитог или истог пола[2]. Брак регулише имовинско-правне и друге односе односе међу особама које су га склопиле. По правилу деле имовину коју стекну. Брак се може склопити у Цркви и код матичара који представља државу. У неким земљама, пре закључења брака склапа се предбрачни уговор којим се утврђује удео сваког супружника што се имовине тиче, као и алиментација након евентуалног развода. У већини земаља у брак може да се ступи са навршених 18 година или уз писмени одлуку суда када је лице навршило 16 година и стекло телесну и душевну зрелост (такозвана диспензација).

Социолошки аспекти[уреди]

У целом свету људи се удружују и формирају разне заједнице, организације и групе. Разлози су различите потребе, а најчешће су у питању материјалне.

Новац и стицање материјалних богатстава представљају главну преокупацију савременог човека - формирају се партнерска предузећа, праве се међудржавни уговори и цео свет се уједињује због једног и „најважнијег“ циља - остваривања што већег материјалног богатства. Квалитет живота, како већина људи верује, директно је повезан са количином материјалног богатства.

Са друге стране, брак је заједница духовно и физички здравих и зрелих особа, која се примарно не баве питањем материјалног богатства, већ пре свега успостављањем добрих односа, стварањем или одгајањем потомства и оптималних психосоцијалних услова у међусобном суживоту из кога ће проистећи и довољно „материјално богатство“, здравље и зрелост, које ову заједницу унапређују на један посебан, узвишенији начин, по чему се брак значајно разликује од других заједница и удружења.

У данашњем свету све већи број држава прихвата и друштвено признаје истополни брак (познат и као геј брак или хомосексуални брак) или брачну заједница две особе истог пола. Истополни брак је социолошко, правно, политичко и друштвено питање у многим државама, иако је дебата о истополним браковима новијег датума. [3] Истополни брак, у државама у којима је дозвољен, није посебан правни институт. Дакле, не постоји правни, већ само социолошки појам истополног брака, јер је дефиниција брака, као посебног правног института, измењена (за сада у мањем броју земаља света) на тај начин да садржи и могућност склапања брака између особа истог пола.

Психолошки аспект[уреди]

Разлози због којих неко ступа у брак могу бити различити. Један од разлога може бити и сексуална привлачност, односно квалитетан сексуални однос који одговара обома. Паровима се чини да ако се слажу на том пољу, да ће се слагати и на сваком другом. Сексуалне слободе су довеле до тога да парови и пре брака упражњавају секс, па тако могу на основу тога и да отпочну брачни живот. Са друге стране, дешава се и да се двоје људи воли, али да немају задовољавајући сексуални живот. Могуће је у тим случајевима да њихов брак ипак буде успешан, јер због љубави коју осећају, а и због склада на свим другим пољима, временом науче како да задовоље једно друго, па тиме побољшају и тај аспект брачног живота. Постоје и људи којима сексуални живот није важан колико други аспекти брака, као што су разговор, брига о домаћинству, одгајање деце, путовања...[4]

У различитим браковима, доминантне фигуре могу бити или отац или мајка. Где су традиционални односи јачи, мушкарац ће бити тај који наизглед води главну реч („глава куће“), док се одгајање деце и вођење бриге о домаћинству препушта мајци. Модерна времена све више утичу да су оба партнера равноправна, највише због тога што обоје зарађују и доприносе. Заједничка брига о домаћинству и деци, као и заједничко одлучивање је идеал коме је потребно тежити. При томе, важно је у заједничка одлучивања укључивати и децу, посебно адолесценте, јер уколико се осете равноправним члановима, то ће им донети осећај сигурности, а учиниће их важнима и добрим сарадницима, што је за тај узраст веома потребно.[4]

Брак између двоје људи има велики утицај на њихову децу. Наиме, кроз родитељски брак, дете, а посебно адолесцент упознаје брачне односе. Од тога веома зависи да ли ће деца касније имати срећан брак, јер се често дешава да су односи које ће касније успоставити у сопственом браку наставак односа који је постојао (или постоји још увек) у родитељском браку. Нажалост, ти односи могу да буду и веома лоши и са много сукоба. То заправо значи да родитељи према деци имају одговорност приликом стварања брачних односа. Некада се дешава да родитељи управо зато не желе да се разведу, јер тако желе да заштите своје дете од траума које би могло да има. Међутим, показало се да такви, „формални“ бракови, чешће штете него користе детету, због хладне породичне атмосфере, размирица и сукоба.[4]

Не постоји правило које обезбеђује да ће брак бити успешан и дуготрајан. Пожељно је да се људи пре брака добро упознају, али и да су обоје зрели људи. При томе зрелост не одређују године живота, пошто за извесне људе важи да практично „никада не одрасту“. Неки парови се годинама упознају („забављају се“), па тек онда ступе у брак, а неки то ураде „брзоплето“. У оба случаја може да се деси да брак траје кратко, али и да буде до краја живота. Могуће је да ће брзоплето склопљен брак између двоје младих људи трајати краће због многих нерешених питања, односно притисака који долазе „споља“ (запослење, стан, новац, родитељи) или „изнутра“ (незрелост партнера и прерано родитељство).[4]

Историја[уреди]

Уговорени брак између француског краља Луја XIV и Марије Терезе од Шпаније

Средњи век[уреди]

У средњем веку, али и касније, у модерније доба, често су бракови били кључни догађај у формирању светске политике. Склапани су бракови из политичких разлога, чак и када чланови владарских породица нису били стасали за брак. На тај начин настајали су лабави савези који су гарантовали мир или побољшање дипломатских односа. Примери су бројни, а један од најкарактеристичнијих су бракови Хенрија VIII, владара Енглеске од 1509. до 1547. Његов први брак је био са Катарином Арагонском, како би се учврстио савез са Шпанијом. Она је већ била удата за Хенријевог брата Артура, али је он преминуо убрзо након венчања. Будућа краљица је морала да се закуне како није спавала са Атуром како би се избегле оптужбе за инцест. С обзиром да му Катарина није родила наследника, Хенри је одлучио да се разведе, али му то папа Клемент VII није одобрио. Како би то ипак могао да уради, Хенри је основао англиканску цркву, а себе прогласио њеним поглаваром. Такође, познат је случај кћерке бургундског војводе Карла Смелог, Марије, која се удала за Максимилијана, хабзбуршког цара, како би његова војска заштитила Бургундију од Француза који су напали одмах након смрти њеног оца 1477. године.[5]

Ендогамија и егзогамија[уреди]

Ендогамија је обичај да се брак склапа само унутар сопствене етничке групе, братства, клана, племена, касте. Егзогамија је супротна томе.[6]

Полигамија[уреди]

У већини земаља, посебно западних, полигамија и полиандрија су чак законом забрањене. Ипак, муслимани имају право на четири жене, мада се ретко жене више од једном.[7]

Истополни бракови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак истополни брак

Модерно доба је донело право хомосексуалцима да такође заснивају бракове. Прва земља која је легализовала истополне бракове је Холандија, која је то учинила 2001. године, док је Данска прва земља која је законски препознала истополне заједнице, 1989. године, али те заједнице, ни по имену ни по садржају права, нису биле изједначене са браком.

Поклони за годишњице[7][уреди]

годишњица материјал
прва памук
друга хартија
трећа кожа
четврта воће и цвеће
пета дрво
шеста шећер
седма вуна
десета калај
дванаеста свила
петнаеста кристал
двадесета порцелан
двадесет пета сребро
тридесет пета бисер
четрдесета корал
четрдесет пета сафир
педесета злато
шездесета дијамант
седамдесета платина

Референце[уреди]

  1. ^ За брак између више особа погледајте полигамија.
  2. ^ Истополни бракови су забрањени (или нерегулисани законом) у многим земљама.
  3. ^ ((en)) „An Overview of the Same-Sex Marriage Debate“. Pew Research Center Приступљено 06.januara 2011. 
  4. ^ а б в г Браут-Казић, С. & Малеш, Д. 1986. Кућни лијечник: Тинејџери траже одговоре. Алфа: Загреб.
  5. ^ Политикин забавник број 2973, датум: 30.1.2009. Забавников историјски забавник: „Кад је брак био мрак“; стране 11-13. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.
  6. ^ Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
  7. ^ а б Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :