Бранденбург

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бранденбург
Land Brandenburg
Kraj Bramborska
Land Brannenborg
Застава Грб
Застава Бранденбурга
Застава
Грб Бранденбурга
Грб
Положај
Deutschland Lage von Brandenburg.svg Берлин Бремен Бремен Хамбург Доња Саксонија Баварска Сарланд Шлезвиг-Холштајн Шлезвиг-Холштајн Бранденбург Саксонија Тирингија Саксонија-Анхалт Мекленбург-Западна Померанија Баден-Виртемберг Хесен Северна Рајна-Вестфалија Рајна-Палатинат
О овој слици
Управа
Главни град Потсдам
Министар-председник Матијас Плачек (СПД)
Владајућа странка СПД/Левица
Последњи избори 27. септембар 2009.
Следећи избори септембар 2014.
Гласова у Савезном савету 4
Основни подаци
Површина 29.478,61 км² (5 у Нем.)
Број становника 2.498.000 (10 у Нем, 2011.)
89 ст./км² (15 у Нем.)
ISO 3166-2 DE-BB
Химна Märkische Heide
Службене странице www.brandenburg.de

Бранденбург (нем. Brandenburg, длс. Bramborska, нн. Bramborg/Brannenborg, скраћено лат. BB) је савезна покрајина у североисточном делу Немачке. Главни град је Потсдам.

На истоку граничи са Пољском (Војводствима Западно Поморје и Лубуш), на југу са Саксонијом, са Саксонија-Анхалтом на западу, на крајњем западу једним кратким делом уз Лабу са Доњом Саксонијом, на северу са Мекленбург-Западном Померанијом, и у свом средишњем делу у целости окружује Берлин, који као град-држава представља посебну административну целину, управно одвојену од Бранденбурга.

За датум оснивања историјског Марке Бранденбург узима се 11. јуни 1157, када је Асканир Албрехт дер Бер освајањем повратио Бранденбург и прикључио га Светом римском царству. Од 1415. до 1918. регија је била под влашћу династије Хоенцолерн, док од 1701. до 1946. Марк Бранденбург дели судбину Пруске као њено језгро. 1815. године створена пруска провинција Бранденбург (без Алтмарка) је након Другог светског рата постала покрајина унутар Источне Немачке (али без Нојмарка источно од Одре) при чему је подељена на три управна округа. 1990. године је покрајина Бранденбург поново основана, као савезна покрајина унутар уједињене Немачке.

Географија[уреди]

Покрајина Бранденбург, укупне површине од 29.476 km², која се протеже 291 km у правцу север-југ, те 244 km у правцу исток-запад представља површински пету од свих немачких покрајина, а тиме је уједно и највећа која је поново основана након уједињења 1990. године. За језгро данашњег Бранденбурга се још увек користи историјски термин Марк Бранденбург, на коју се на југоистоку надовезују Доње Лужице. Југозападни Флеминг је Бранденбургу прикључен тек након Бечког конгреса.

Типично за Бранденбург је да је сва инфраструктура усмерена према Берлину који је као острво усред Бранденбурга. Они заједно чине метрополитанско подручје Берлин/Бранденбург. Око Берлина се налазе добро стојећи градови и села ("богати појас“ Берлина). Ту станује велики број Берлинаца који желе живети ван велеграда, у „зеленом“. Изван већих градова као што су Бранденбург на Хафелу на западу, или Франкфурт на Одри на истоку, земља је слабо насељена.

Југ покрајине граде територије Доње Лужице, делови Горњег Лужица и Елба-Елстер земља. Покрајини припадају такође Хафеланд западно од Берлина, Телтов јужно од Берлина, као и Барним на североистоку. Границе Бранденбурга сачињавају области Оберхафел на северу, Прегниц на северозападу, Укермарк на североистоку, Одербрух на истоку и Флеминг на југозападу.

Рељеф[уреди]

Конфигурација површине Бранденбурга одређена је с два ланца узвисина и две долине. У долинама се налазе речне долине на чијим рубовима се налазе - данас исушена - подручја мочвара и тресетишта, која су својевремено била кориштена за вађење тресета. Те речне долине овде називају и расеклина или тресетиште.

Северни, или балтички ланац узвисина мекленбуршке језерске плоче се само неважним одвојцима пружа у Бранденбург. Други ланац узвисина који се налази на југу Бранденбурга почиње са Лаузишким узвисинама] и протеже се дуж границе у смеру запада преко Триебела и Спремберга, а затим иде према северозападу преко Цалауа прелази у голе и сушне узвисине Флеминга. Јужна долина лежи непосредно уз северни руб ових узвисина и најизраженија је у подручју Шпревалда. Северну долину, положену одмах у подножју балтичких узвисина, одређују долине река Неце, Варте и Одре, затим Хавелендише Луцх и браздом коју је урезала Лаба.

Између тих двеју долина лежи плоча која се од подручја око Познања (Пољска) пружа на запад према Бранденбургу. Плочу с југоистока према северозападу пресецају долине Фауле Обра и Одре до утока Нисе, доња Шпреја и долина Хавела. Између тих долина лежи цели низ брежуљака чија се висина креће од 97 m до 157 m, а највиша тачка Бранденбурга је Хајденхохе са 201,4 m.

На плочи углавном претеже пешчано тло на великим подручјима обрасло боровима и смрекама и делује суво. Међутим, чак и на узвисинама је глинасто и уз одговарајућу обраду примјерено за узгој већине пољопривредних производа.

Клима[уреди]

Најхладнији месец је с вероватноћом од 53% током задњих 100 година био јануар, са средњом температуром на истоку покрајине од -1°C. Колебање температуре се креће од 15°C до -30°C. Просечна количина падавина у јануару је 34 mm, а сунчаних сати је просечно 50 током месеца.

Политика[уреди]

У Бранденбургу влада Црвено-црна Коалиција (СПД - ЦДУ) под премијером Матијас Плацеком. Опозицију чине левичарска странка (нем. Die Linke), ПДС и ултрадесничарска странка ДВУ (Немачка Народна Унија).

Грб и застава[уреди]

грб Бранденбурга
застава Брандебурга

Према Уставу Савезне покрајине Бранденбург, њен грб је црвени маркгофовски орао на белом пољу. Застава Покрајине је црвено-бела с грбом постављеним у средини.

Маркгрофовски орао и грб постоје одавно. Још 1157. је то био, наводно, грб Бранденбуршког маркгрофа Ота I. Све до краја 2. светског рата орао је на грбу имао додатке, између осталог, мач и оклоп на грудима. Сви су ти додаци уклоњени, и остао је само орао, који је као грб преузет за Бранденург.

Историја[уреди]

Историјски, Бранденбург (заједно са Берлином, који је био део Бранденбурга) је био „срце“ Бранденбург-Пруске. О томе опширније: Албрехт дер Бер (оснивач Марка Бранденбург 1167.), Марк Бранденбург и Провинција Бранденбург.

Године 1945. се оснива Провинција Марк Бранденбург. Она се састојала од доминантних округа Потсдам и Франкфурт на Одри некадашње пруске Провинције Бранденбург, но без читавог подручја Нојмарк источно од Одре. 1947. је након укидања Пруске уследило преименовање у Земља Бранденбург са 27.612 km². У оквиру територијалне реорганизације ДДРа 1952. распуштена је Земља Бранденбург и подијељена на три округа: Котбус, Франкфурт на Одри и Потсдам. 14. октобра 1990. је поново основана Земља Бранденбург уједињењем наведена три округа (уз неке мање измене).

1996. су Бранденбуржани на референдуму одбили уједињење своје покрајине са Берлином.

Привреда[уреди]

Тежиште бранденбуршке индустрије и услужних делатности се налази дуж А 10, ауто-пута који обилази око Берлина као и у индустријским центрима. Поред Ајзенхутенштата на Одри и у Бранденбург на Хавелу су челичане. Уз њих се налази више фабрика које прерађују гвожђе и челик. Изван тих индустријских центара су прехрамбена индустрија, дрвна индустрија и пољопривреда. На југу Бранденбурга се у дневном копу вади мрки угаљ. Тежиште будућег развоја се намерава везати уз туризам. Пољопривреда има значајни удео у приходима Покрајине.

Транспортни путеви Бранденбурга звездасто иду према Берлину. То вреди за железничке пруге, путеве и водене путеве. Железничке пруге су међусобно повезане Берлинским спољашњим прстеном који већим делом пролази Бранденбургом. Слично је и с А 10, названим Берлински прстен, а и он је готово целом својом дужином на територији Бранденбурга.

Најважнији аеродром Бранденбурга се налази у Шенефелду, а осим њега у Покрајини постоји још неколико.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бранденбург