Бранислав Зеремски
| Бранислав Зеремски | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. септембар 1959. |
| Место рођења | Београд, ФНР Југославија |
| Рад | |
| Битна улога | Давитељ против давитеља — Родољуб Јовановић Лифт — Петар Јоцић До коске — возач |
| Веза до IMDb-а | |
Бранислав Зеремски (Београд, 19. септембар 1959) српски је глумац.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Бранислав Зеремски је рођен 19. септембра 1959. године у Београду. Завршио глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Огњенке Милићевић 1984. године. Дипломски рад је радио код професора Владимира Јефтовића. Одмах по завршетку студија постао је стални члан позоришта Атеље 212.[2]
Дебитовао је у дечјем Позоришту „Пуж” у представи Јулија и Ромео од Вилијама Бранка.[1] Истакао су улогама у позоришним представама: Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина, Метастабилни Граал, Последња рука пред фајронт, Просјачка опера, Кнегиња из Фоли Бержера, Марија Стјуарт, Човек, звер и врлина, Арт, Иза кулиса, Дивљи мед , Бедни људи, Прва љубав, Чудо у Шаргану, Грђанин племић, Брана, Краљ Лир, Радован Трећи, Путујуће позориште Шопаловић, Невиност, Прљаве руке, Трст, Ревизор, Свети Георгије убива аждаху, Сентандрејска рапсодија, Тамо амо, Хотел слободан промет, Покојник , Кловн Бане, Пепељуга, Неваљала принцеза, Снежана и седам-осам патуљака, Барон Лагиша, Чаробни кројач, Принцеза на зрну грашка, Мачка у чизмама, Тесла, Бајка о позоришту.[3]
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда Милош Жутић - 1998. године за улогу Ивана у представи Арт;
- Награду за епизодну улогу за филм Урнебесна трагедија на Филмским сусретима у Нишу;
- Награде за најбољег глумца на Фестивалу Дечијих позоришта у Котору за улоге у представама Пепељуга, 1997. године и Мачка у чизмама 2003. године;
- Награда специјални Ардалион на Фестивалу у Ужицу за улогу у представи Брана;
- Награду уредништва Новости за епизодну улогу Благоја Бабића у представи Путујуће позориште Шопаловић.[3]
Филмографија[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1980. е | |||
| 1982. | Бунар | ||
| 1982. | Саблазан | Мишић | |
| 1984. | Андрић и Гоја | ||
| 1984. | Давитељ против давитеља | Родољуб Јовановић | |
| 1987. | Случај Хармс | Малограђанин | |
| 1987. | Waitapu | Звонимир | |
| 1989. | Борис Годунов | ||
| 1990. е | |||
| 1990. | Гала корисница: Атеље 212 кроз векове | ||
| 1991. | Stand by | ||
| 1993. | Рај | Гост у борделу | |
| 1994. | Два сата квалитетног ТВ програма | Званично лице | |
| 1994. | Жеља звана трамвај | Сима, Милкин муж | |
| 1994. | Полицајац са Петловог брда (серија) | човјек из полиције | |
| 1994. | Ни на небу, ни на земљи | ||
| 1995. | Пакет аранжман | Богдан из Земуна | |
| 1995. | Урнебесна трагедија | Таса „Тица“ | |
| 1995. | Отворена врата | Болничар II | |
| 1995. | Крај династије Обреновић | ||
| 1996. | Мали кућни графити | Мистер Стив | |
| 1997. | До коске | Возач | |
| 1997. | Три летња дана | Гане | |
| 1997. | Горе доле | Пословни партнер | |
| 1998. | Канал мимо | Геније | |
| 1998. | Кнегиња из Фоли Бержера | Сандел | |
| 2000. е | |||
| 2002. | Држава мртвих | Словеначки официр | |
| 2002. | Мртав ’ладан | Ђура | |
| 2002–2003. | Казнени простор | Деда Мраз | |
| 2003. | Волим те највише на свету | Бобан | |
| 2003. | М(ј)ешовити брак | ||
| 2003. | Арт | Иван | |
| 2004. | Смешне и друге приче | ||
| 2004. | Лифт | Петар Јоцић | |
| 2004. | Сиви камион црвене боје | Мирко | |
| 2005. | Пелине ђаконије | ||
| 2008. | Село гори, а баба се чешља | Прцоје | |
| 2009. | Свети Георгије убива аждаху | Криви Лука | |
| 2010. е | |||
| 2010. | Може и другачије (ТВ серија) | Породични терапеут | |
| 2016. | У потрази за Дори | Чарли (Дорин отац) | |
| 2018. | Пет | Мишко | |
| 2020. е | |||
| 2020. | Калуп (ТВ серија) | Ђукић | |
| 2020. | Мама и тата се играју рата | доктор | |
| 2020—2021. | Камионџије д. о. о. | Грча Јарац | |
| 2021. | Дођи јуче | Живорад Ракић Гонзалес | |
| 2021. | Радио Милева | Сића | |
| 2021. | Александар од Југославије (серија) | Љубомир Стојановић | |
| 2021. | Феликс (серија) | Миланче | |
| 2022. | Либерта — рађање града | ||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Rođen poznati srpski glumac Branislav Zeremski – 1959. godina”. dnevno.rs. Приступљено 15. 4. 2020.
- ^ „BRANISLAV ZEREMSKI”. nasceni.tickets.rs. Архивирано из оригинала 11. 09. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2020.
- ^ а б „БРАНИСЛАВ ЗЕРЕМСКИ”. atelje212.rs. Приступљено 15. 4. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Бранислав Зеремски на сајту IMDb (језик: енглески)
