Бранислав Трајковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранислав Трајковић
Branislav Trajković.jpg
Трајковић као играч Војводине
Лични подаци
Пуно име Бранислав Трајковић
Датум рођења (1989-08-29)29. август 1989. (34 год.)
Место рођења Oџаци, СФРЈ
Висина 1,91 m
Позиција штопер
Јуниорска каријера
Текстилац Оџаци
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2005—2010 Хајдук Кула 71 (0)
2005—2007 → ПОФК Кула - (-)
2007 → Раднички Сомбор 11 (1)
2010—2013 Војводина 71 (3)
2014 Партизан 11 (0)
2015—2016 Ордабаси 51 (2)
2017—2018 Земун 21 (0)
2019 Ислоч Мински рејон 0 (0)
2020 Работнички 18 (0)
2021— Раднички Београд - (-)
Репрезентативна каријера**
2013 Србија 1 (0)
* Датум актуелизовања: 27. август 2021.
** Датум актуелизовања: 14. март 2020.

Бранислав Трајковић (Оџаци, 29. август 1989) је српски фудбалер. Игра на позицији штопера.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Трајковић је прошао млађе селекције Хајдука из Куле, а за први тим овог клуба је дебитовао у сезони 2005/06.[1] Након тога је био на позајмицама у ПОФК Кули и Радничком из Сомбора, а за Хајдук је поново заиграо од другог дела сезоне 2007/08. У наредном периоду је постао стандардни првотимац суперлигаша из Куле.[1]

Последњег дана летњег прелазног рока 2010, Трајковић је потписао уговор са Војводином.[2] Са новосадским клубом је провео наредне три и по сезоне, током којих је два пута играо финале Купа Србије (2011, 2013), али је оба пута поражен. У мају 2013. је уврштен у идеалних 11 играча Суперлиге Србије за сезону 2012/13.[3]

У јануару 2014. је потписао троипогодишњи уговор са Партизаном.[4] Трајковић је 6. августа 2014, на реванш утакмици трећег кола квалификација за Лигу шампиона са Лудогорецом, без лопте ударио Словенца Безјака и добио црвени картон.[5] Истог момента етикетиран је као главни кривац за елиминацију Партизана. После три месеца натезања, 13. октобра 2014. раскинуо уговор са црно-белима, који је важио чак до 2017. године, али због обостраног незадовољства, после само шест месеци стављена је тачка на сарадњу.[6]

У јануару 2015. потписао уговор са казахстанским прволигашем Ордабасијем,[7] у чијем дресу је провео наредне две сезоне. Почетком септембра 2017. се вратио у српски фудбал и потписао за суперлигаша Земун.[8] У марту 2018, на првенственој утакмици против Јавора, Трајковић је сломио ногу због чега је отишао на дужу паузу.[9] Вратио се на терен у наредној сезони и провео је и први део такмичарске 2018/19. у Земуну.

Почетком априла 2019. је потписао уговор са екипом Ислоч Мински рејон, која наступа у Премијер лиги Белорусије.[10] Трајковић за овај клуб није успео да забележи ниједан званичан наступ. Одиграо је једну утакмицу за резервни тим, а само једном се нашао на клупи, и то у Куп утакмици против Шахтјора из Солигорска, па је почетком јуна 2019. уговор раскинут.[11] Након више од пола године без клуба, Трајковић у јануару 2020. потписује једногодишњи уговор са македонским прволигашем Работничким.[12]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

У јануару 2013. је добио први позив у сениорску репрезентацију Србије. Селектор Синиша Михајловић га је уврстио на списак играча за пријатељску утакмицу против Кипра, 6. фебруара 2013. у Никозији.[13] Трајковић се одазвао позиву али није добио прилику да дебитује на овом мечу.[14] Свој једини наступ за сениорску репрезентацију Србије је имао 15. октобра 2013. у квалификационом мечу за СП 2014. против репрезентације БЈР Македоније (5:1) у Јагодини.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Branislav Trajković”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 07. 03. 2020. г. Приступљено 14. 3. 2020. 
  2. ^ „Lazetić i Trajković u Vojvodini”. b92.net. 31. 8. 2010. Приступљено 14. 3. 2020. 
  3. ^ „Idealnih 11 Superlige: Partizan pet, Voša tri, Zvezda, Hajduk i Srem po jednog predstavnika! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 27. 5. 2013. Приступљено 14. 3. 2020. 
  4. ^ „Trajković potpisao za Partizan”. partizan.rs. 10. 1. 2014. Архивирано из оригинала 13. 01. 2014. г. Приступљено 13. 1. 2014. 
  5. ^ „Ludogorec opet koban za Partizan, glupost Trajkovića prekinula san o Ligi šampiona”. novosti.rs. 6. 8. 2014. Приступљено 14. 3. 2020. 
  6. ^ „Razišli se Partizan i Trajković”. mondo.rs. 13. 10. 2014. Приступљено 13. 10. 2014. 
  7. ^ „Branislav Trajković konačno pronašao novi klub”. mozzartsport.com. 15. 1. 2015. Приступљено 14. 3. 2020. 
  8. ^ „Zemun odradio odličan posao - Stigli Šaranov i Trajković!”. sportske.net. 1. 9. 2017. Приступљено 14. 3. 2020. 
  9. ^ „Zemun izgubio bodove i defanzivca, Trajković slomio nogu!”. zurnal.rs. 5. 3. 2018. Приступљено 14. 3. 2020. 
  10. ^ „Бранислав Трайкович продолжит карьеру в «Ислочи»” (на језику: руски). fcisloch.by. 3. 4. 2019. Приступљено 14. 3. 2020. 
  11. ^ „Защитник Бранислав Трайкович покинул клуб” (на језику: руски). fcisloch.by. 4. 6. 2019. Приступљено 14. 3. 2020. 
  12. ^ „Бранислав Трајковиќ ново засилување за Работнички” (на језику: македонски). fkrabotnicki.com. 16. 1. 2020. Приступљено 14. 3. 2020. 
  13. ^ „Trajković: Najveća moguća čast”. b92.net. 22. 1. 2013. Приступљено 14. 3. 2020. 
  14. ^ „Branislav Trajković”. reprezentacija.rs. Приступљено 14. 3. 2020. 
  15. ^ „Trajković ostvario san u Jagodini”. sportske.net. 16. 10. 2013. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 14. 3. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранислав_Трајковић&oldid=27422575”