Бранислав Црнчевић

Бранислав Црнчевић
Информације
Пуно име	Бранислав „Брана“ Црнчевић
Датум рођења	8. фебруар 1933.
Место рођења	Ковачица ( Краљевина Југославија)
Датум смрти	14. април 2011. † (78. година)
Место смрти	Београд ( Република Србија)
Дела
Најважнија дела	Босоноги и небо Пиши као што ћутиш Црни ђаво, црвени реп

Бранислав „Брана“ Црнчевић (Ковачица, 8. фебруар 1933. — Београд, 14. април 2011.) је био српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста, политички коментатор и члан СНС.

Биографија

Рођен је 1933. године у Ковачици (мада неки сматрају да је рођен 1935. године у Руми), у Србији.

Студирао је на Филозофском факултету у Београду. Своју каријеру је започео као службеник представништва зрењанинске пиваре у Новом Саду. Затим је уследила новинарско-уредничка фаза у листовима „Јеж“ и „Дуга“, као и у листу за децу „Мали јеж“. Такође је објављивао колумне у разним листовима и часописима, међу којима су „НИН“ и „Политика“. У међувремену, објавио је своју прву књигу за децу Босоноги и небо, а нешто касније и прву збирку афоризама Пиши као што ћутиш. На књижевну сцену је ступио под псеудонимом Винон Румски и Бранислав БИП. Током своје дуге каријере писао је литературу за децу, романе, афоризме, приче, телевизијске драме, песме... Добитник је награде „Змајевих дечијих игара" за стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, 1987. године, те награда Златни беочуг за животно дело (Београд, 2010), Златни кључић града Смедерева за књижевност за децу, Златни крст Цара Лазара за песништво (Грачаница, 2010), Мајсторско писмо Књижевне заједнице „Борисав Станковић" (Врање, 2011).

Црнчевићева дела су осећајна, једноставна и бајковита, што га препоручује како деци, тако и одраслим читаоцима. За грађу својих дела, он узима стварне, разигране, али и тужне слике живота. Књижевној теми приступа анегдотски са становишта хумора и фине ироније. Афоризми које је објављивао углавном су на тему карактера Срба и проблема мале државе.

Поред његове књижевне каријере истиче се и Црнчевићево политичко ангажовање, па га тако многи данас памте као доброг пријатеља бившег председника Слободана Милошевића. 1990. године изабран је за председника Матице исељеника Србије, али данас више није на тој функцији. Био је члан СДС-а, и заговорник невиности Радована Караџића пред Хашким Трибуналом. По одласку Војислава Шешеља у Хаг учлањује се у СРС, али након цепања те странке на две политичке опције одлази за Томиславом Николићем у СНС. Брана Црнчевић је члан Сената Републике Српске од 1996. године и добитник Ордена Његоша првог реда.

Преминуо је 14. априла 2011. године у Београду, после дуге и тешке болести. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Библиографија

• 1963. Босоноги и небо
• 1963. Ципелице од крокодилске коже
• 1963. Њен први чај
• 1965. Девојка са три оца
• 1965. Кафаница, судница, лудница (извођено и као представа у Атељеу 212)
• 1965. Пиши као што ћутиш
• 1968. Дунаво
• 1967 – 1971 Занати
• 1971. Капетан и лула
• 1971, 1981, 1989, 2006. Дневник једног...
• 1978. Пета страна света
• 1982. Сибири
• 1982. Емигрант и игра
• 1984. Мрав добра срца
• 1985. Снови без тумачења
• 1990, 2006. Српска посла
• 1992, 2006. Српска и хрватска посла
• 1994. Гласник
• 1997. Црни ђаво, црвени реп I-II 2001. III
• 2001. Песме
• 2003. Заштитница уметности и друге приповетке
• 2005. Земља надимака
• 2006. Књига задушница
• 2006. Обећани свет
• 2007. Седам мокрих мајица и други записи
• 2008. Има да нас нема
• 2009. Чувари пепела
• 2010. Шта има
• 2011. Црни ђаво, црвени реп I-II
• 2011. Заштитница уметности и друге приповетке

Спољашње везе

• Интервју, Глас јавности
• Интервју, Илустрована политика
• Преминуо Брана Црнчевић („Политика“, 14. април 2011)
• Отишао великан („Ало“, 19. април 2011)