Бранислав Шкембаревић
| БРАНИСЛАВ ШКЕМБАРЕВИЋ | ||
 |
||
| Партизанска споменица 1941. | ||
| Датум рођења | 8. септембар 1920. | |
| Место рођења | Пећ,  Краљевина СХС |
|
| Датум смрти | 15. јануар 2003. (83 год.) | |
| Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија |
|
|
|
||
| Члан КПЈ од | 1941. | |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |
|
|
||
| Функција | Председник Председништва САП Косова |
|
| Мандат | 1985 — 1986. | |
| Претходник | Шефкет Небих Гаши | |
| Наследник | Бајрам Селани | |
| Одликовања |
|
|
|---|---|---|
Бранислав Шкембаревић (Пећ, 8. септембар 1920 — Београд, Србија, 15. јануар 2003), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Косова.
Биографија [уреди]
Рођен је 8. септембра 1920. године у Пећи. Завршио је гимназију са великом матуром. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1941. године. Исте године био је један од организатора устанка у свом крају. У току Народноослободилачке борбе био је на разним војним и политичким дужностима.
После рата вршио је многе друштвено-политичке функције:
- секретар Среског комитета у Пећи
- инструктор у Централном комитету СК Србије
- председник Идеолошке комисије Обласног комитета СК Србије за Космет
- председник Покрајинског одбора Социјалистичког савеза радног народа Србије за Косово и Метохију
- члан ЦК СК Србије и Покрајинског комитета СКС за Космет
- члан Савезне конференције ССРН Југославије
- члан Извршног одбора Републичке конференције ССРН Србије
- члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије
Био је посланик Републичке скупштине Србије, посланик Просветно-културног већа Савезне скупштине, председник Комисије за представке притужбе Савезне скупштине и посланик Савезног већа Савезне скупштине од 1967. до 1969. године, у коме је био председник Одбора за просветно-културна питања. Од маја 1985. до маја 1986. године био је председник Председништва САП Косова.
Умро је 15. јануара 2003. године[1].
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.
Референце [уреди]
Литература [уреди]
 |
Део искључиво посвећен СФР Југославији. |
- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
|
|||||||||||||||||
