Бранковићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Бранковићи (вишезначна одредница).
Бранковићи

CoatOfArmsOfJovanStefanovicBrankovic.png

Држава Србија
Звања Деспот, Господар
Посед од Косова
Оснивач породице Младен
Еноблирање нема прецизно
Порекло српско
Данашњи потомци нема директних
Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Бранковићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века.

Историјат династије[уреди]

Родоначелник породице био је Младен, који је био жупан под краљем Милутином Немањићем и војвода под Стефаном Дечанским. О њему постоји податак да је 1319. године пресудио један спор, о чему је обавестио дубровачког кнеза, а четири године касније је натерао неку требињску властелу да накнади Дубровчанима штету.[1] У току 1326. године наводи се као сведок на повељи Стефана Дечанског.[2] Управљао је Требињем и Драчевицом, не много удаљеним од Хума, одакле наводно потичу Бранковићи.[3] Последњи пут се спомиње 1326. године међу живима, а зна се и да је имао брата жупана Николу, који се спомиње само у документу из 1329. године.[1]

Њега је наследио син севастократор Бранко Младеновић, он је имао два сина, старији Никола Радоња (†1399) и млађи Вук Бранковић (†1397). Никола Радоња се после трагичне смрти жене и две ћерке замонашио и живео на Светој гори. Вук Бранковић је био ожењен Маром, ћерком кнеза Лазара и кнегиње Милице. Током боја на Косову 1389. Вук Бранковић је управљао једним крилом српске војске, другим је управљао Влатко Вуковић док је кнез Лазар управљао централним делом. Он је био обласни господар на територији данашњег Косова и Метохије (Приштина, Вучитрн, Звечан итд.).

Вук Бранковић и Мара имали су три сина: Гргура, Ђурђа и Лазара. Гргур се замонашио и као монах Герасим умро у Хиландару 1408, Лазар је убијен у току битке 1410. Као једини старешина домаћинства остао је Ђурађ Бранковић. Пошто је његов ујак деспот Стефан Лазаревић био без наследника, Ђурђа је прогласио својим наследником и тако је у периоду 1427—1456. Ђурађ Бранковић био српски деспот.

Ђурађ се женио два пута, име прве жене није сачувано а друга је била Јерина рођена Кантакузин, праунука византијског цара Јована VI Кантакузина. Из та два брака укупно је имао четири сина и три ћерке. Ћерка Мара (1412-1487) послата је 1435. у харем турског султана Мурата II.

За историју су значајни Ђурђеви синови Гргур, Стефан и Лазар.

Гргур и Стефан Бранковић су ослепљени 1441. наредбом турског султана Мурата II. Гргур се пред смрт замонашио и као монах Герман умро 1459. у Хиландару. Из ванбрачне везе имао је сина Вука познатијег као Змај Огњеног Вука.

Лазар је био најмлађи син деспота Ђурђа Бранковића и једини који није био ослепљен. Био је владајући деспот Србије од 1456. до своје изненадне смрти 1458. Ожењен је византијском принцезом Јеленом Палеолог, ћерком деспота Томе Палеолога и синовицом византијског цара Јована VIII Палеолога. Имали су три ћерке Марију (Јелачу), Јерину и Милицу. Најстарија Марија (Јелача) била је удата за босанског краља Стјепана Томашевића у априлу 1459. са циљем да у мираз добије српску деспотовину.

Стефан Бранковић, средњи син деспота Ђурђа, је био једно краће време владајући деспот Србије, од Лазареве смрти 1458. до априла 1459. када је збачен са трона. Убрзо је био пад Смедерева под турску власт, а такође и пад Србије. Стефан се 1460. оженио Ангелином. Живели су у избеглиштву, ту је и умро 1476. у замку „Београд“. Имали су синове Ђорђа и Јована као и две ћерке Марију и Милицу.

Ђорђе Бранковић је био једно време деспот, а онда се 1496. замонашио и оставио титулу млађем брату Јовану. Постао је архиепископ Максим и као такав проглашен за светитеља. Ни Ђорђе ни Јован као ни њихов рођак Змај Огњени Вук нису имали мушких потомака и тиме је Ђорђе као архипеископ Максим био последњи мушки Бранковић.

Гроф Ђорђе Бранковић (1645-1711), који је потицао из српске племићке породице у Ердељу, тврдио је да води порекло од средњовековне династије Бранковић. Брат грофа Ђорђа био је ердељски митрополит Сава II Бранковић.

Светитељи[уреди]

У средњовековној Србији прва је била светородна династија Немањића, њихов изданак је била династија Лазаревића а њихов династија Бранковића. Династија Лазаревића имала је светитеље кнеза Лазара, кнегињу Милицу и деспота Стефана. Династија Бранковића као њихов настављач имала је светитеље:

Осим тога светитељ је и

који припада ердељским Бранковићима.

Владарски родослов[уреди]

Родослов Бранковића:

Референце[уреди]

  1. ^ а б Спремић 1994, стране 16-17
  2. ^ Gelčić, Josip. Monumenta Ragusina (I ed.). стр. 93-94. 
  3. ^ Purković, Miodrag. O braći Vuka Brankovića. стр. 62-. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бранковићи