Бранко Ђурђулов

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранко Ђурђулов
Пуно имеБранко Ђурђулов
Датум рођења(1925-08-17)17. август 1925.
Место рођењаСуботица
 Краљевина СХС
Датум смрти1. јун 1996.(1996-06-01) (70 год.)
Место смртиБеоград, Србија
 СР Југославија

Бранко Ђурђулов (Суботица, 17. август 1925Београд, 1. јун 1996) био је библиотекар, управник Библиотеке града Београда и књижевник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Годину дана по рођењу у Суботици, његова породица се (1926) преселила у Београд. Ту је завршио основну школу (1932-1936), гимназију (1936-1941)) и дипломирао на филозофској групи Филозофског факултета у Београду (1953) Учесник је НОР-а од 1944. После рата радио је у предузећу “Шумадија”, Радничко-службеничкој задрузи и Народном фронту VI рејона у Београду (1946-1948). Од 1953. је библиотекар, од 1969. управник Библиотеке града Београда. У пензију је отишао са места секретара за просвету Скупштине града Београда. Служио се руским и немачким језиком. Путовао је у Француску (1961, 1971) и Чехословачку (1966).

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Објављивао је стручне радове из библиотекарства у Библиотекару (1959-1961, 1963-1969), Нашој стварности (1961), Трибини (1964), Будућности (1964), публикацији Организовање културног живота у радним колективима (1970) и Културном животу (1971). Био је члан редакције часописа Библиотекар (1965-1971).

Први штампани рад му је прича Вратио се његов тата (Змај, 12. 1958). Прозу за децу и одрасле, песме у прози и драме објављивао је у часописима: Змај (1958, 1966), Будућност (1963), Руковет (1967, 1969), Кораци (1970, 1972), Градина (1972), Повеља (1972-1974,1982,1984), Развитак (1972-1973), Венац (1974), Савременик (1981, 1982), Багдала (1980), Политика (1979-1985, 1995), Борба (1981), Јединство (1985, 1987, 1992), Рашка (1984), Српски књижевни гласник (1993), Књижевна реч. Све своје књиге објавио је у Београду.

Био је члан Удружења књижевника Србије.

Објављена дела[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Сета, поезија, 1976.
  • Сан, поезија, 1982.
  • Слутње, поезија, 1990.

Приповетке[уреди | уреди извор]

  • Није смела да умре моја прва игра, приповетке, 1984.
  • Недостижна стварност, приповетке, 1987.

Роман[уреди | уреди извор]

  • Смех, роман, 1973.

Драма[уреди | уреди извор]

  • Адам и Ева, драма, 1968.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Спомен плакете града Београда 1969, 1974, 1984.
  • Плакета Музеја Града Београда 1973.
  • Златна значка Културно-просветне заједнице Србије 1976.
  • Дипломе Друштва библиотекара Србије, 1972. и Савеза друштава библиотекара Југославије 1974.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Р. Ивановић: Између стварности и сна, Борба, 11. В 1974;
  • П. Протић: Повест осетљивог човека, Илустрована Политика, 15. X 1974;
  • М. Ђорђевић: Смех и тихо умирање, Књижевна критика В, 4, 1974, 123-128;
  • Радосав Стојановић: Бити у игри, Књижевна критика 2-3, 1986;
  • Воја Марјановић: Лирска медитативна проза, Багдала XXVIII, 324 1986;
  • Бранко Пеић: Песма као интроспекција, Књижевне новине 665, 1983;
  • Светозар Влајковић: На својој стази, Борба 1983;
  • Мирко Ђорђевић: Refleksions et miniatures, Relations 9-10, 1979;
  • Милан Радуловић, Модерни пантеизам, Обнова традиције, 1994;
  • Миодраг Д. Игњатовић: Игре са играчима, Круг на води, 1994;
  • Живан Живковић: Рефлексије о сањаном и стварном, 1991;
  • Драгомир Брајковић: Није смела да умре моја прва игра, Борба, 1985.