Бранко Мамула

Из Википедије, слободне енциклопедије
БРАНКО МАМУЛА
Пошаљи фотографију
Датум рођења 30. мај 1921.
Место рођења Вргинмост, Кордун,
Застава Савезне Републике Југославије Краљевина СХС
Професија војно лице

Члан КПЈ од 1942.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Године службе 19411988.
Чин адмирал флоте

Функција начелник Генералштаба ЈНА
Мандат 19791982.
Претходник Стане Поточар
Наследник Петар Грачанин
Функција друга Савезни секретар за

народну одбрану СФРЈ

Мандат 19821988.
Претходник Никола Љубичић
Наследник Вељко Кадијевић
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден југословенске звезде
Орден народне армије
Орден народне армије
Орден рада са црвеном заставом
Орден за војне заслуге
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Орден народне армије
Орден за храброст
Орден за храброст
Орден за војне заслуге
Орден за војне заслуге
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

Бранко Мамула - Ђуро (1921), адмирал флоте, начелник Генералштаба ЈНА од 1979. до 1982., Савезни секретар за народну одбрану СФРЈ од 1982. до 1988. године и јунак социјалистичког рада.

Садржај

Биографија [уреди]

Рођен је 30. маја 1921. године на Кордуну, у околини Вргинмоста.

Члан СКОЈ од 1940 а Комунистичке партије Југославије од 1942. године. Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године.

У току Народноослободилачког рата обављао је различите функције:

  • политички комесар батаљона, бригаде, поморског обалског сектора и поморске команде Северног Јадрана

После ослобођења Југославије, обављао је разне одговорне дужности у Југословенској народној армији. Био је политички комесар флоте и поморске зоне, начелник оперативног одељења команде ратне морнарице, помоћник команданта ратне морнарице, начелник управе ратне морнарице, командант Војно-поморске области и помоћник Савезног секретара за народну одбрану. Од 10. јула 1979. до 5. маја 1982. године обављао је функцију начелника Генералштаба ЈНА. Од 5. маја 1982. до 15. маја 1988. године обављао је финкцију Савезног секретара за народну одбрану.

У чин адмирала-флоте унапређен је 1983, а маја 1988. године је пензионисан. Носилац је Партизанске споменице 1941. и многобројних југословенских одликовања, међу којима су Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске звезде са лентом, Орден народне армије са ловоровим венцем (два пута), Орден рада са црвеном заставом, Орден за војне заслуге са великом звездом. и др.

До 1991. године живио је у Опатији, али је после проглашења Хрватске независности и почетка грађанског рата, прешао у Котор.

Године 2000. је у Подгорици објавио књигу „Случај Југославија“.

Дела [уреди]

Објавио је следећа дела:

  • „Морнарица на великим и малим морима“. 1975, 1978, 1979. година
  • „Случај Југославија“. Подгорица, 2000.

Литература [уреди]

Партизанска споменица 1941. Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.
  • Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1973. година.
  • Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.

Спољашње везе [уреди]