Бранко Микулић (10. јун 1928 — 12. април 1994), рођен је у Подграђу код Бугојна. Нижу гимназију завршио је у Бугојну. Народноослободилачкој борби се прикључио 1943. године.
По струци економиста а по опредјељењу политички радник, био је члан Предсједништва СФРЈ из СР БиХ, секретар среског комитета СК у Горњем Вакуфу, Бугојну, Ливну и Зеници, организациони секретар у Бугојну и Јајцу, члан Централног комитета СК БиХ, предсједник скупштине среза Сарајево, секретар Извршног комитета ЦК СК БиХ, предсједник Извршног вијећа Скупштине СР БиХ, предсједник ЦК СК БиХ, члан Предсједништва Централног комитета СКЈ.
Од 1982. до 1983. био је председник Председништва СР БиХ. За члана Председништва СФРЈ изабран је маја 1984. године. На тој дужности остаје до маја 1986. када је именован за председника Савезног Извршног Већа. На ту функцију поднео је оставку 30. децембра 1988. због неизгласавања буџета у Скупштини СФРЈ. На дужности је остао до избора новог СИВ-а 14. марта 1989. на челу са Антом Марковићем.
Умро је 12. априла 1994. године у Сарајеву.
[уреди] Улога у политици СР БиХ
За еру Поздерца и Микулића везује се најзначајнији период развоја СР БиХ након Другог свјетског рата, златне године развоја СР БиХ унутар југословенске федерације и посебно успостављања СР БиХ као релевантне и по свему равноправне чланице бивше Југославије. Управо због њихових инсистирања на убрзаном економском и привредном јачању републике, што је неминовно пратило и јачање и изграђивање књижевних, вјерских и културних институција и појединаца унутар сва три и свих других народа у СР БиХ, по процјенама историчара, Босни су наметани фабриковани случајеви националистичких иступа.
Краљевина СХС.svg){kind=small}
БиХ
