Брегалница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брегалница
Вештачко језеро реке Брегалнице (Калиманци)
Вештачко језеро реке Брегалнице (Калиманци)
Основне карактеристике
Дужина 225 км
Површина басена 4307 км²
Просечан проток 38 м³/с
Слив Вардар
Водоток
Извор Ченгино Кале
Географске карактеристике
Земље слива Застава Републике Македоније Република Македонија
Важнији градови Берово, Штип

Брегалница је река у Републици Македонији, највећа лева притока Вардара. Извире из Малешевске планине са главним извором испод коте 1720 m. Дужина тока је 184 м, а површина слива 4.307 км². Средњи пад реке је 7 ‰, а средњи проток при ушћу 28 м³/с.

У Вардар се улива недалеко од насеља Градско. Протиче кроз Малеш и Пијанец. На делу реке, где из правца југ—север скреће према западу и југозападу, у клисури је 1969., изграђена брана и створено језеро Калиманци. Језеро је површине 4,23 км², дуго 14 км, широко 0,30 км, и преко 80 м дубоко. При улазу у Кочанско поље вода Брегалнице и њених притока разводи се за наводњавање пиринчаних поља. Услед тога и услед протицања песковитим земљиштем низводно од Кочанског поља, лети је већ код Штипа врло сиромашна водом, а често и пресуши. Низводно од Штипа нижу се многобројни укљештени меандри, настали епигенетским усецањем услед издизања овчепољске пласе.

Најинересантнији део Брегалнице је меандарски део између Штипа и Новог Села,, где избијају минерални извори бање Кежовице.

Важније десне притоке Брегалнице јесу Злетовска река и Азмак (Светониколска река), а леве Осојница, Зрновска река и Крива Лакавица.

Литература[уреди]

  • Ј. Цвијић, Основи за географију и геологију Македоније и Старе Србије, Посебна издања СА, 1906, XVII pp. 211, 214, 216, 234 i 235;
  • Ж. В. Милојевић, Долина Брегалнице, Глас СА 1941, CLXXXVIII;
  • Ж. В. Милојевић, Привредна-географска и антропо-географска проматрања о долинама Брегалнице и Пчиње, Гласник Српског географског друштва, 1950, св.XXX, бр 2.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]