Брегалница
| Брегалница | |
|---|---|
 |
|
| Дужина | 225 km |
| Просечан проток | 38 m³/s |
| Површина слива | 742 km² |
| Извор | Ченгино Кале |
| Висина извора | 1690 m |
| Земље слива |  Република Македонија |
| Слив | Вардар |
| Градови | Берово, Штип |
Брегалница је река у Републици Македонији, највећа лева притока Вардара. Извире из Малешевске планине са главним извором испод коте 1720 m. Дужина тока је 184 м, а површина слива 4.307 км². Средњи пад реке је 7 ‰, а средњи проток при ушћу 28 м³/с.
У Вардар се улива недалеко од насеља Градско. Протиче кроз Малеш и Пијанец. На делу реке, где из правца југ—север скреће према западу и југозападу, у клисури је 1969., изграђена брана и створено језеро Калиманци. Језеро је површине 4,23 км², дуго 14 км, широко 0,30 км, и преко 80 м дубоко. При улазу у Кочанско поље вода Брегалнице и њених притока разводи се за наводњавање пиринчаних поља. Услед тога и услед протицања песковитим земљиштем низводно од Кочанског поља, лети је већ код Штипа врло сиромашна водом, а често и пресуши. Низводно од Штипа нижу се многобројни укљештени меандри, настали епигенетским усецањем услед издизања овчепољске пласе.
Најинересантнији део Брегалнице је меандарски део између Штипа и Новог Села,, где избијају минерални извори бање Кежовице.
Важније десне притоке Брегалнице јесу Злетовска река и Азмак (Светониколска река), а леве Осојница, Зрновска река и Крива Лакавица.
Литература [уреди]
- Ј. Цвијић, Основи за географију и геологију Македоније и Сраре Србије, Посебна издања СА, 1906, XVII str. 211, 214, 216, 234 i 235;
- Ж. В. Милојевић, Долина Брегалнице, Глас СА 1941, CLXXXVIII;
- Ж. В. Милојевић, Привредна-географска и антропо-географска проматрања о долинама Брегалнице и Пчиње, Гласник Српског географског друштва, 1950, св.XXX, бр 2.
Види још [уреди]
- Брегалничка битка (Други балкански рат)
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Брегалница тиче се Македоније. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
