Брезно
| Брезно Brezno |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Крај | Банскобистрички |
| Округ | Брезно |
| Регија | Горехроње |
| Становништво | |
| Становништво (31. 12. 2008.) | 22.019 |
| Густина становништва | 181 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 498 m |
| Површина | 77,55 km² |
| Остали подаци | |
| Поштански код | 977 01 |
| Позивни број | +421-48 |
| Регистарска ознака | BR |
| Веб-страна | eng.brezno.sk |
Координате: 48° 48′ 14" СГШ, 19° 38′ 37" ИГД
Брезно (свк. Brezno, мађ. Breznóbánya, нем. Bries(en)) је град у Словачкој, који се налази у оквиру Банскобистричког краја.
Садржај |
Природни услови [уреди]
Брезно је смештено у средишњем делу државе. Главни град државе, Братислава, налази се 250 км западно од града.
Рељеф: Брезно се развило у средишњем делу словачког дела Карпата. Град је у котлини реке Хрон, која се простире између планина Ниске Татре на северу и Словачко рудогорје на југу. Брезно се налази на близу 500 метара надморске висине.
Клима: Клима у Брезном је умерено континентална са нешто оштријом цртом због знатне надморске висине.
Воде: Брезно се налази на реци Хрон и то је највише веће насеље на овој реци, веома важној за Словачку. Река дели град на западни и источни део.
Историја [уреди]
Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1265. г. као насеље немачких Саса, а околина је већ тада била насељена Словацима. 1335. г. насеље је добио градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште.
Крајем 1918. г. Брезно је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, а развој зимског туризма у околини дао је граду боље услове за развој у времену транзиције.
Становништво [уреди]
Данас Брезно има око 22.000 становника и последњих година број становника опада.
Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
- римокатолици - 66,9%,
- атеисти - 18,5%%,
- лутерани - 8,6%,
- гркокатолици - 1,0%,
- остали.
Галерија слика [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||