Брестовик

Брестовик
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Гроцка
Географски подаци
Географске координате	44° 38′ 26" СГШ 20° 45′ 34" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Становништво (2002)
број становника	1076
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG
Брестовик  Брестовик на мапи Србије

Брестовик је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 1076 становника (према попису из 1991. било је 1129 становника).

Историја

Место се налази југоисточно од вароши Гроцке, у непосредној близини Дунава. Да је Брестовику било живота још врло рано, сведочи римска гробница, која се и данас ту налази и чува. Осим тога, испод „Рујишта“ се икопавале цигле, велико камење и римски новац.

Данашње насеље основано је за време владе књаза Милоша. Из писма, које су Марко Живановић, Раде Јерковић, Јован Јовићић, Обрад Митровић, Веља Гајић и Благоје Хорват послали књазу Миошу 1836. године видимо да је село основано 1827. године. Они пишу кнезу: „ Настала је девета година како се с дозволенијем Ваше Књажевачке Светлости у Мезграју Алију, зовому Брестовник, населисмо, до данашњег дана не поштедисмо велики труд положити додатоју земљу истребити и обработавати за уживленије наше. Число кућа наших јесу 27, у којима 160 душа налазу се, од којих 25 пореских глава произилазу. Да би дакле и ми с другим селима сравнати се могли и себе у напредак боље установљавати зачели, молимо покорњејше да би се смиловати изволели и ово име скинули да се не би више алија-(спахиска земља која је после одлазака Турака припадала Србима) позивала и сваке године продавала.“

На ово писмо књаз Милош је одговорио 2. септембра 1836. године капетану Јанку Михаиловићу у Гроцкој: „ Будући да смо алију Брестовик објавленијем нашим од данашњег, Н.3552, селом наименовали, из узрока што је ту већ довољно житеља насељено, то објављујући Вам ово наименованије села Брестовика, препоручујемо да настојите да се на том месту и више кућа насели, да се не притисну садашњи житељи тамошњи многе земље, но да се на те земље онолико народа насели, колико ће число овог сразмерно бити простору земље брестовичке.“

Данашњи становници причају да су се на ову алију, у којој је било много брестова, по којима је село добило име, најпре населили Радо, предак Радића, Гачко, предак Гаћића, (Марковића, Живковића) и Караклаја, предак Караклаића. Дуго су се „вукли“ где ће да оснују сало, често су бирали места, док се нису задржали на данашњим. О томе има и архивских података. Године 1833. „ обштество грочанско“ жали се књазу Милошу на „Брестовик засеок, који се по трећи пут са својим колибама премешта, бирајући за себе згодно место.“

Брестовик је имао године 1846. 31 кућу. По попису из 1921. године у селу је било 145 кућа са 831 становником, од којих је навећи део досељен из суседних области. Предак Радића, који је дошао из Хрватске, био је најпре населио на Аду Циганлију, одакле је дошао у Брестовик. Остале су породице досељене из качарског, таковског, љубичког, јасенићког, лесковачког среза, затим има досељених из Босне из старог Влаха и из околних села. Школа је подигнута 1910. године. (подаци крајем 1921. године).

Демографија

У насељу Брестовик живи 875 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (42,1 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1043 1953. 1038 1961. 1047 1971. 1050 1981. 1038 1991. 1129 1095 2002. 1113 1076

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			1.052	97,76%
Црногорци			3	0,27%
Хрвати			2	0,18%
Македонци			2	0,18%
Румуни			1	0,09%
Мађари			1	0,09%
Бугари			1	0,09%
Бошњаци			1	0,09%
непознато			1	0,09%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	2			2
80+	10			11
75-79	16			28
70-74	29			32
65-69	37			46
60-64	32			44
55-59	26			18
50-54	52			37
45-49	44			35
40-44	57			55
35-39	25			38
30-34	31			29
25-29	29			30
20-24	29			26
15-19	35			36
10-14	28			30
5-9	21			29
0-4	22			25
просек	42.1			42.4

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 217 221 255 273 265 309 313

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 48 81 41 51 44 28 14 3 3 - 3.43

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	454	102	306	26	19	1
Женски	467	81	294	76	16	-

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	284	174	-	-	23	4	13	18	9	12
Женски	177	85	-	-	24	1	1	27	2	2
Оба	461	259	-	-	47	5	14	45	11	14
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	13	7	3	5	3	-	-	-
Женски	-	4	9	8	10	4	-	-	-
Оба	-	17	16	11	15	7	-	-	-

Коришћена Литература:

• Коришћена Литература:
• „Насеља“ књ.22 (др Тих. Р. Ђорђевић: Нилолић:Архивсска грађа за насеља у Србији)
• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)