Брсјаци

Из Википедије, слободне енциклопедије

Брсјаци су етничка група Македонаца.

Историја[уреди]

Брсјаци (Берзити, Верзити) су били словенско племе које се први пут спомиње под именом Верзети или Велегезети у делу Чуда светог Димитрија, везано за опсаду Солуна. У то време Брсјаци су живели у пределима Македоније и Косова и Метохије. 799. године словенски кнез Акамир заједно са Хеладицима (преци данашњих Грка) прави заверу против византијске царице Ирене. Акамир је у то време био независни словенски племић у области Верзетија, која се налазила у Тесалији. Присуство словенског племства у Тесалији потврђено је археолошким налазима из 7. - 9. века, гдје је доказана присутност великог броја раних словенских топонима.

Порекло Брсјака[уреди]

Брсјаци, као и остали Словени, припадају јужној словенској групи такозваних Склавина. Они су једно од осам словенских племена која насељују подручје области Македонија: Брсјаци , Смољани, Струмјани, Драговити, Сагудати, Ринхини, Велегезити и Венити. Баварски географ Баварус из 9. века помиње Берзите/Верзите који су насељавали данашње области источне Немачке, западне Чешке и југозападне Пољске, тачније између градова БауценЕрфуртПрагКраков. У 9. веку Берзити су још постојали као засебни етнос у средњој Европи и држали су 10 градова (Verizane ciuitates X).

Берзити[уреди]

Берзити, заједно са домородним македонским становништвом, су у 7. веку формирали кнежевину Склавинију. Познати историчар Теофан Исповедник спомиње да су Берзити као вазали плаћали порез прво Бизанту, а од 9. века Бугарској.

Извори[уреди]

  • Милош Црњански: БРИТАНСКО-БАЛКАНСКЕ ВЕЗЕ У ПРЕИСТОРИЈИ
  • Descriptio civitatum et regionum ad septentrionalem plagam Danubii, Geographus Bavarus
  • Theophanes, ibid., p, 447,10–13