Брсјачка буна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Брсјачка буна је подигнута против турског и качачког насиља у Македонији 1881-1882. на простору између Битоља, Охрида, Прилепа и Кичева. Подручје је раније било територија некадашњег племена по имену Брсјаци, одакле долази и име буне.

Послије српско-турских и руско-турских ратова 1875-1878. у подручје Брсјака продиру качачке банде и нападају народ, који се организује за одбрану. Четовође су Диме Чакре, Ацо Карев, Никола Ковачот, Мицко Крстић, Илија Делија поп Христо и други. Хајдучке акције су појачане, а придружују се и македонски ветерани из управо завршених ратова против Турака.

Отпор је организован са средиштем у Демир Хисару, а најактивнији крај буне је Крушево. Године 1881. и 1882. на више мјеста се воде борбе против Турака и Качака. У нахији Пореч која је имала 36 села наоружани народ са вођама Стеваном и Кузманом Петревским је ослободио нахију у потпуности.

Стеван је од Турака признат за вођу побуњеника у Кичеву. Међутим Турци га на превару отрују, и пале села у нахији. Потом су открили групе и организације побуњеника у селима, Крушеву и Охриду. Око 700 људи је похапшено и буна је угушена.

Види још[уреди]

Литература[уреди]