Брумалија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Брумалија (грч. Βρουμάλια) је празник светкован у част старогрчког бога Диониса, а трајао је од 24. новембра до зимске краткодневнице. Овим празником се обележавао завршни циклус производње вина, када је сок добивен гњечењем гроздова за време септембарске бербе ферментирао и био спреман да се сипа у посуде ради потрошње. Празник је пропраћен лумповањем и весељем, уз призивање Диониса.[1]

У свом делу О месецима, Јован Лид сведочи о опстанку култа у 6. веку.[1] Виноградари би принели Дионису на жртву козу, зато што се та животиња храни лишћем винове лозе и тиме је уништава.[2]

Према 62. канону Трулског сабора из 692. г. поводом Брумалија и других паганских празника одлучено је следеће:

Kalendas quæ dicuntur, & vota, & bru-
malia quæ vocantur; & qui in primo Mar-
tii mensis die fit conventum, ex fidelium
universitate omnino tolli volumus; sed &
publicas mulierum saltationes, multam no-
xam exitiumque afferentes: quin etiam eas,
quæ nomine eorum, qui falso apud Gentiles
dii nominati sunt, vel nomine virorum ac
mulierum fiunt saltationes ac mysteria mo-
re antiquo et à vita Christianorum alieno,
amandamus et expellimus; statuentes ut
nullus deinceps muliebri veste induatur,
vel mulier veste viro conveniente. Sed ne-
que comicas, vel satyricas, vel tragicas per-
sonas induant, neque execrandi Bacchi no-
men, uvam in torcularibus exprimentes, in-
vocent; neque vinum in doliis effundentes,
risum moveant, ignorantia vel vanitate ea
quae à daemonis impostura procedunt exer-
centes. Eos ergo qui deinceps aliquid eo-
rum, quæ scripta sunt, aggredientur, ubi
ad horum cognitionem pervenerint, si sint
quidem clerici, deponi jubemus; si verò lai-
ci, segregari.

Такорећи Календе, и Воте, и такозване Бру-
малије, и оно што се првог дана месеца марта
сазива, захтева се, да се то сасвим искорени
из поштеног света;[a]
Према томе, они који би се потом од онога
што је описано нечега латили,...

Међутим, и поред тога, празник Брумалија је слављен чак и на самом царском двору.[1]

Стефан, ђакон Аја Софије и аутор хагиографског списа Житије Стефана Новог, осудио је цара Константина V због узимања учешћа у овом празнику, назвавши га притом „пријатељем демона“ (грч. φιλοδαίμονα).[3]

Напомене[уреди]

  1. ^ У смислу правоверан. Прим. прев.

Референце[уреди]

  1. ^ а б в ODB, I, pp. 327—28.
  2. ^ Liber de mensibus, pp. 174.11—31
  3. ^ PG, 100, pp. 1172.

Одабрани извори[уреди]

Одабрана литература[уреди]

  • F. R. Trombley, »Brumalia«, in: The Oxford Dictionary of Byzantium, vol. 1, ed. A. P. Kazhdan, New York & Oxford 1991, pp. 327—28.
  • Д. Антонијевић, „Византијске брумалије и савремене маскиране поворке балканских народа“, Balcanica 10 (1979), 104 сл.