Брчко дистрикт
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Ово подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. |
Координате: 44° 52' СГ Ш, 18° 47' ИГД
Брчко дистрикт (службено: Брчко дистрикт БиХ) је дистрикт у Босни и Херцеговини, који је формално под управом оба ентитета као кондоминијум, али фактички има велики степен аутономије и сопствене органе управе. Административно седиште дистрикта је град Брчко. Брчко дистрикт је званично успостављен 8. марта 2000. године, годину дана након коначне одлуке међународне арбитраже за Брчко (област је наставила да буде предмет међу-ентитетског спора након потписивања Дејтонског споразума). Дистрикт Брчко је проглашен на целој територији предратне општине Брчко, од које је по Дејтонском споразуму 48% завршило у Републици Српској (укључујући и град Брчко) а 52% у Федерацији БиХ . Власти Републике Српске нису никада званично прихватиле одлуку међународне арбитраже од 5. марта 1999. године којом јој је овај град одузет. Овом одлуком Република Српска је изгубила територијални континуитет и физички пресечена на западни и источни део скоро пет година након Дејтона, што је поготово утицало на незадовољство у ентитету. Влада Републике Српске и даље сматра да је успостављањем Брчко дистрикта нарушена основна структура Дејтона, којим је БиХ уређена као држава са два ентитета у територијалном размеру 49-51%. Званичан став Републике Српске формулисан од стране арбитра РС је и даље на снази.
[уреди] Демографија
 |
За више информација погледајте Демографија Брчког |
| Становништво општине Брчко | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 38,617 (44,06%) | 32,434 (39,18%) | 30,181 (40,36%) | |||
| Хрвати | 22,252 (25,39%) | 23,975 (28,96%) | 24,925 (33,33%) | |||
| Срби | 18,128 (20,68%) | 16,707 (20,18%) | 17,709 (23,68%) | |||
| Југословени | 5,731 (6,54%) | 7,794 (9,41%) | 1,086 (1,45%) | |||
| остали и непознато | 2,899 (3,30%) | 1,858 (2,24%) | 870 (1,16%) | |||
| укупно | 87,627 | 82,768 | 74,771 | |||
[уреди] Спољашње везе
- Званичне странице Владе Брчко дистрикта
- Интернет портал и пословни адресар Брчко дистрикта
- Коначна арбитражна одлука за област Брчко
- Издвојено мишљење арбитра из Републике Српске (Објашњава званичан став РС)
- Званичан став OHR-a (на енглеском)
|
|
|---|
| Државе Јужних Словена |
| Словенија • Хрватска • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора • Македонија • Бугарска
|
| Државе Западних Словена |
| Пољска • Чешка • Словачка
|
| Државе Источних Словена |
| Русија • Белорусија • Украјина • Придњестровље (1)
|
| Аутономне територије |
| Република Српска • Федерација Босне и Херцеговине • Дистрикт Брчко • Војводина • Косово и Метохија • Крим
|
| Етно-географски региони |
| Лужица • Бохемија • Моравска • Шлеска • Кашубија • Карпатска Рутенија • Санџак • Шоплук • Гора
|
| Напомене: (1) Придњестровље је фактички независна међународно непризната држава |
|
|
|---|
| Суверене државе |
| Србија • Црна Гора • Босна и Херцеговина • Македонија • Бугарска • Грчка • Кипар • Румунија • Молдавија • Русија • Белорусија • Украјина • Грузија • Јерменија (1) • Етиопија (1) • Еритреја (1)
|
| Непризнате државе |
| Придњестровље • Абхазија • Јужна Осетија • Нагорно-Карабах (1)
|
| Аутономне територије |
| Света Гора (Грчка) • Република Српска (Босна и Херцеговина) • Дистрикт Брчко (Босна и Херцеговина) • Војводина (Србија) • Гагаузија (Молдавија) • Крим (Украјина) • Карелија (Русија) • Коми (Русија) • Мордовија (Русија) • Мари Ел (Русија) • Удмуртија (Русија) • Чувашија (Русија) • Северна Осетија-Аланија (Русија) • Хакасија (Русија) • Бурјатија (Русија) • Јакутија (Русија) • Хантија-Мансија (Русија) • Аџарија (Грузија) • Регион Амхара (Етиопија) • Регион Тиграј (Етиопија) • Адис Абеба (Етиопија) • Регион Оромија (Етиопија) • Регион Бенишангул-Гумуз (Етиопија)
|
| Напомене: (1) У Јерменији, Нагорно-Карабаху, Етиопији и Еритреји заступљена је монофизитска варијанта православног хришћанства која не прихвата догме четвртог васељенског сабора из 451. године. |
