Брчко Дистрикт

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Брчко дистрикт)


Координате: 44° 52' СГ Ш, 18° 47' ИГД

За чланак о граду погледајте Брчко.
Брчко Дистрикт
Brčko Distrikt
Застава Босне и Херцеговине Грб Босне и Херцеговине
Застава Грб


Положај Босне и Херцеговине
Главни град Брчко
Службени језик српски, бошњачки и хрватски
Површина  
 — укупно 493 km² (-)
Становништво  
 — 2013. 93.028[1] (-)
 — густина /km² 
Валута Конвертибилна марка (BAM)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Позивни број +387 49
Насељена места Брчко Дистрикта
Мапа Брчко Дистрикта
Дејтонска линија разграничења пре формирања Брчко Дистрикта

Брчко Дистрикт (службено: Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине) јединица је локалне самоуправе под суверенитетом Босне и Херцеговине, која је формално под заједничком управом Републике Српске и Федерације БиХ[2] као кондоминијум, али са властитим институцијама. Административно седиште дистрикта је град Брчко.

Брчко Дистрикт је званично успостављен 8. марта 2000. године, годину дана након коначне одлуке међународне арбитраже за Брчко (област је била предмет међуентитетског спора након потписивања Дејтонског споразума). Дистрикт Брчко је проглашен на целој територији предратне општине Брчко, од које је по Дејтонском споразуму 48% припало Републици Српској (укључујући и град Брчко), а 52% Федерацији БиХ.

Власти Републике Српске нису никада званично прихватиле одлуку међународне арбитраже од 5. марта 1999. године, којом јој је овај град одузет. Том одлуком Република Српска је изгубила територијални континуитет и физички је пресечена на западни и источни део скоро пет година након Дејтона, што је утицало на незадовољство у овом ентитету. Влада Републике Српске и даље сматра да је успостављањем Брчко Дистрикта нарушена основна структура Дејтона, којим је Босна и Херцеговина уређена као држава са два ентитета у територијалном размеру 49-51%. Званичан став Републике Српске формулисан од стране арбитра РС је и даље на снази.

Историја[уреди]

У старом веку су подручје данашњег Брчко Дистрикта насељавали Илири, да би га потом освојили Римљани. Овај простор се, у оквиру Римског царства, налазио на граници провинција Паноније и Далмације. На месту данашњег града Брчко налазио се римски град Салде.

У доба сеобе народа и средњем веку, овај простор улази у састав Хунског каганата, Остроготске краљевине, Лангобардске државе, Аварског каганата, Кнежевине Србије, Краљевине Хрватске, Самуиловог Македонског царства, Византије, Краљевине Угарске, Бановине Босне, Сремске краљевине Стефана Драгутина, Краљевине Босне и, почетком новог века, у састав Османског царства.

Током византијске управе, овај простор је био део Теме Сирмијум, чије се седиште налазило у Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици), а током угарске управе, улазио је у састав Бановине Соли и Сребреничке бановине. Током османске управе, подручје данашњег Брчко Дистрикта је било у административном оквиру Зворничког санџака и Босанског пашалука, а у црквеном погледу, под јурисдикцијом Пећке патријаршије.

Између 1718. и 1739. године, подручје је било под хабзбуршком управом у оквиру хабзбуршке Краљевине Босне, али 1739. поново долази под управу Османског царства. Од 1878. овај простор је био под окупацијом Аустроугарске, да би га ова држава анектирала 1908. године и укључила у састав Кондоминијума Босна и Херцеговина.

Након Првог светског рата, подручје данашњег Брчко Дистрикта улази у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Од 1918. до 1922. године, подручје је било у саставу покрајине Босне и Херцеговине, од 1922. до 1929. у саставу Тузланске области, од 1929. до 1939. у саставу Дринске бановине и од 1939. до 1941. у саставу Бановине Хрватске. Између 1941. и 1944. године, овај простор је био под окупацијом Независне Државе Хрватске, да би након тога постао део социјалистичке Босне и Херцеговине, једне од република нове социјалистичке Југославије.

Током Босанског рата (1992—1995), на овом простору се налазио српски коридор, који је повезивао источни и западни део Републике Српске и који је био једина веза западних делова Републике Српске и Републике Српске Крајине са Србијом. Дејтонским споразумом из 1995. године, подручје данашњег Дистрикта Брчко је подељено између Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације (Федерације БИХ), да би, након арбитражне одлуке, 2000. године био успостављен Брчко Дистрикт, као посебна територијална јединица у саставу Босне и Херцеговине.

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Брчко Дистрикта

Према незваничним резултатима пописа из 2013. године, у Брчко Дистрикту живе:[3]

Насељена места[уреди]

Насељена места у Брчко Дистрикту (укупно 59): Бијела, Боће, Бодериште, Брчко, Брезик, Брезово Поље, Брезово Поље (село), Брка, Брод, Буковац, Буквик Доњи, Буквик Горњи, Бузекара, Церик, Чађавац, Чанде, Чосета, Доњи Рахић, Доњи Зовик, Дубраве, Дубравице Доње, Дубравице Горње, Гајеви, Горице, Горњи Рахић, Горњи Зовик, Грбавица, Гредице, Грчица, Исламовац, Крбета, Крепшић, Ланишта, Лукавац, Маоча, Марковић Поље, Ограђеновац, Омербеговача, Паланка, Попово Поље, Поточари, Рашљани, Ражљево, Репино Брдо, Сандићи, Скакава Доња, Скакава Горња, Слијепчевићи, Станови, Брчко, Штрепци, Трњаци, Улице, Уловић, Витановићи Доњи, Витановићи Горњи, Вучиловац, Вујичићи, Вукшић Доњи и Вукшић Горњи.

Привреда[уреди]

Због свог географског положаја, дистрикт има повољне економске услове у пољопривредној и прехрамбеној индустрији, као и у трговини, поготово због тога што поседује највећу тржницу у овом делу Европе – „Аризону“. Многе велике државне фабрике су прошле фазу приватизације, а паралелно с тим повећава се, већ сада велики, број приватних предузећа.

Туризам[уреди]

Дистрикт Брчко, поред традиционалног ловног, има добре могућности и за развијање конгресног и сеоског туризма.

Законодавство[уреди]

У Дистрикту Брчко, од његовог оснивања до данас, усвојено је преко 100 сопствених закона. Слобода изражавања грађана и јавност рада је зајамчена.

Образовање[уреди]

Основно образовање је деветогодишње, које је обавезно и бесплатно у Дистрикту Брчко. Дистрикт има 16 основних школа, 5 средњих и, за сада један, Економски факултет.

Медији[уреди]

Дистрикт има свој јавни медиј, оличен у институцији Ј. П. Радио Брчко, а у перспективи је и његово проширење на писани и ТВ сегмент. Такође функционише и неколико приватних медија. На подручју Брчко Дистрикта делују приватни медији РТВ Хит, Обитељски радио Валентино, Радио бет Фраттело, Посавина тв, као и неколико веб портала и страница.

Култура[уреди]

Брчко има богату народну библиотеку, градску галерију, аматерско позориште, дом културе и неколико културно-уметничких друштава. У дистрикту су активна и три национална културна друштва – „Просвјета“, „Препород“ и „Напредак“.

Брчко је познато по својим позоришним сусретима који се редовно одржавају сваке године прве седмице у месецу новембру и трају седам дана.

Извори[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]