Бубањ (археолошко налазиште)

Бубањ је праисторијско археолошко налазиште код Новог Села (нови назив за ово градско насеље у градској општини Палилула је Девети мај), близу Ниша. Припада енеолитском периоду и културном комплексу Бубањ Салкуца Криводол, односно Бубањ хумској културној групи, која је и добила назив по два најзначајнија налазишта носиоца ове културе, а то су Бубањ и Велика Хумска чука.

Најстарији слојеви на локалитету Бубањ припадају периоду од 5800. до 5500. године п. н. е., односно средњем неолиту, (старчевачка култура). До данас је откопано 30 културних слојева бронзаног и млађег бакарног доба. Укупна дебљина културног слоја износи три метра. Локалитет је доста оштећен приликом изградње аутопута Београд - Ниш. Сачувана је површина од око 100 квадрата. Милутин Гарашанин је први који је публиковао резултате истраживања на Бубњу и то на Трећем међународном конгресу у Цириху, средином 20. века.

На локалитету су откривени и гробови који припадају средњовековном периоду.

Археолошко налазиште је под заштитом државе од 1954. године.

Види још

• Велика Хумска чука
• Бубањ Салкуца Криводол комплекс

Литература

• Праисторија југословенских земаља, 1-5, Сарајево, 1979-1986

Спољашње везе

• Локалитет Бубањ

Овај незавршени чланак Бубањ (археолошко налазиште) тиче се археологије. Користећи правила Википедије, можете га проширити.