Буба рус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смеђа бубашваба
Blatella germanica p1160206.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
класа: Insecta
ред: Blattodea
породица: Blattellidae
род: Blattella
врста: B. germanica
Биномијална номенклатура
Blattella germanica
Linnaeus, 1767.
Екологија таксона

Смеђа бубашваба или Буба рус је одрастао инсект реда бубашваба је светло смеђе боје.[1][2]

Дужина тела буба руса је од 10 до 15 милиметара, што значи да је приближно за половину мања од црне бубашвабе. На навратном штиту налазе се две тамне уздужне пруге. Пипци су исте дужине као и тело, жуте боје. Ноге су светлије од тела. Потиче из тропских и суптропских предела, где за Европљане познате врсте, живе у слободној природи. Трговином прехрамбених производа пренешене су у све делове света где су постале пратиоци човека. Највише се задржавају у кухињама, домаћинствима, ресторанима, пекарама, бродовима, болницама, свугде где је влажно и топло.

Размножавају се на тај начин што женке лежу јаја у посебним јајним пакетима у којима се за сваку врсту налази карактеристичан број јаја. Ове јајне пакерте називамо оотеке, а смештене су на задњем делу тела женки. Оотека је овална и мање-више пасуљастог облика. Број јаја у оотекама варира између 17-56. Женка полаже оотеке у разне пукотине на топлим и влажним местима близу извора хране. Период инкубације зависи од температуре, те на температури 22,2°C износи 34 дана, а код температуре 27,5°C је 17 дана. Постембрионални развој (период од изласка из јајета до потпуног развића), траје 4-8 месеци. У том периоду ларве се пресвлаче 4 пута. Ларве личе на одраслог инсекта, само што немају крила, која добија код последњег пресвлачења. Ларве буба руса код температуре испод -2°C и изнад 45°C након кратког времена угину. Буба руси не причињавају нарочиту материјалну штету, иако могу да оштете текстил, папир, књиге и слично. Једу све од сувих и свежих биљних и животињских остатака.

Главне штете наносе тиме, што својим присуством, својим пресвлакама и изметима загађују прехрамбене производе и просторије у којима живе људи. У потрази за храном прелазе из стана у стан, из зграде у зграду и том приликом могу преносити заразне болести. Као преносиоци болести од нарочитог значаја у болницама где у трагању за храном, а и приликом саме исхране долазе у додир са високо инфективним агенсима. Поред тога буба руси остављају и непријатан мирис на производима са којима долазе у додир.

Референце[уреди]

  1. ^ „Buba rus (smeđa bubašvaba) - Blatella germanica“. 
  2. ^ Michael K. Rust, John M. Owens, Donald A. Reierson (May). Understanding and Controlling the German Cockroach. Oxford University Press. ISBN 0-19-506495-X. 

Литература[уреди]

  • Michael K. Rust, John M. Owens, Donald A. Reierson (May). Understanding and Controlling the German Cockroach. Oxford University Press. ISBN 0-19-506495-X.