Бугари
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Бугари | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Укупна популација | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
око 10.000.000[тражи се извор од 09. 2009.] |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Популација | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Језици | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Бугарски језик | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Религија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Доминира православна, али има и муслимана и римокатолика. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етничке групе | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Бугари, јужнословенски народ, који претежно живи у Бугарској, где чини око 84% становништва. Бугари су већином православне вероисповести, али има их и муслимана и католика. Бугари исламске вероисповести су познати под именом Помаци. Бугарски језик припада словенској групи индоевропске породице језика. Бугара укупно има око 8.859.000, од тога у Бугарској 8.228.000.
Садржај |
[уреди] Име
Реч Бугарин је вероватно настала од старотурске речи булгар = мешанац (глагол булгамак = мешати), што је био назив једног од турскотатарскоих племена. Такав назив је очуван на Балкану код Јужних Словена и Грка. Није међутим познат у народној традицији у северозападним словенским језицима, а ни у дакорумунском ни албанском.
У време турског ропства име Бугарин је изгубило етничко значење и употеребљавало се за означавање масе подјармљених сељака без обзира на етничко порекло. Ово значење дали су тој речи најпре Грци и Турци, а било је распрострањено и ван области које су насељавали Бугари као етничка заједница. Верује се да су то учинили турски чиновници. Бугарски облик б“лгар, б“лгарин заменили су српским Бугар, Бугарин ( што се употребљавало као синоним појму „раја“). Тако је име Бугарин, изгледа, имало исту судбину као и име Влах после словенске најезде на Балканско полуострво. Због распрострањеног бугарског имена у овом значењу, неки старији истраживачи и путници греше сматрајући бугарско име као етничко, односно национално у Македонији, на Косову и у деловима Србије. [1]
[уреди] Историја
| За више информација погледајте Прабугари |
Сматра се да су Протобугари били ирански народ пореклом са Памира, који се касније помешао са Словенима.
У другом веку нове ере Бугари се досељавају на подручје између Црног и Каспијског мора (Северни Кавказ). Под притиском Хуна на почетку четвртог века, Бугарска племена се насељавају на подручје реке Дон и Азовског мора. У шестом веку, под вођством кана Кубрата, Бугари су формирали своју државу (Велику Бугарску), која се протезала од реке Дунав на западу, до реке Кубан на истоку, и од Црног и Азовског мора на југу, до Донеца на северу.
| За више информација погледајте Кубрат |
После смрти кана Кубрата, ова држава се распала.
| За више информација погледајте Балкари |
Један део Бугара остао је да живи поред Црног и Азовског мора и мисли се да су потомци ових Бугара данашњи Балкари на Кавказу.
| За више информација видети Волшки Бугари, Татари и Чуваши |
Други део Бугара преселио се на подручје река Волге и Каме, где је формирао Поволшку Бугарску. Потомци ових Бугара су данашњи Татари и Чуваши у Руској Федерацији.
| За више информација видети Аспарух и Прво бугарско царство |
Трећи део Бугара, предвођен каном Аспарухом, преселио се на Балкан, где се помешао са Словенима и створио државу која постоји и данас.
| За више информација погледајте Кувер (владар) |
Четврти део Бугара, предвођен каном Кувером, се прво населио у Панонској низији (у Срему), а потом на средњем Балкану (Македонија).
[уреди] Бугарска национална мањина у Србији
| За више информација видети Западне покрајине и Банатски Бугари |
Већина Бугара у Србији живи у општинама Босилеград и Димитровград, као и у неким селима у Банату (види Банатски Бугари), мада их има и у већим градовима као што су Ниш, Лесковац и Врање - где имају своја удружења.
Новине бугарске националне мањине у Србији су: недељник „Братство“, културни часопис „Мост“ и дечији часопис „Другарче“ у издању редакције Братство финансиране од стране Скупштине Србије.
Путем конкурса који је објавио Национални савета Бугара у Србији, изабрани су грб и застава бугарске националне мањине у Србији. Победнички грб и застава је израдио познати бугарски хералдичар Демерџиев.
[уреди] Види још
- Бугарска
- Бугарски владари
- Јужни Словени
- Словени
- Протобугари
- Утигури
- Кутригури
- Траки
- Помаци
- Палћени
- Банатски Бугари
- Бесарабски Бугари
- Списак народа света
[уреди] Напомене
- ^ Текст Видојко Величковић,Скупштина Републичка заједница наука СР Србије, Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.
