Бугари

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бугари
Званична застава Бугарске
Укупна популација

око 10.000.000[тражи се извор]

Популација
Бугарска Бугарска 6.655.210 (2001)
Украјина Украјина 204.574 (2002)
Шпанија Шпанија 153.664 (2008)
САД САД 92.841 (2006)
Грчка Грчка 78.981 (2006)
Молдавија Молдавија 76.769 (2004)
Немачка Немачка 39.294 (2005)
Кипар Кипар 37.230 (2001)
Русија Русија 31.965 (2002)
Србија 20.497 (2002)
Италија Италија 19.924 (2008)
Канада Канада 15.195 (2001)
Румунија Румунија 8.092 (2001)
Француска Француска 7.460 (2008)
Казахстан Казахстан 6.915 (1999)
Застава Аустрије Аустрија 5.388
Чешка Република Чешка Република 4.383 (2008)
Мађарска Мађарска 2.316 (2001)
Холандија Холандија 2.202 (2007)
Узбекистан Узбекистан 2.116 (1989)
Македонија Македонија 1.417 (2002)
Словачка Словачка 1.179 (2001)
Пољска Пољска 1.112 (2002)
Нови Зеланд Нови Зеланд 816 (2008)
Либија 750 (2008)
Грузија Грузија 680 (1989)
Језици
Бугарски језик
Религија
Доминира православна, али има и муслимана и римокатолика.
Етничке групе

Индо-Европска

  Словени
     Јужни Словени

Бугари, јужнословенски народ, који претежно живи у Бугарској, где чини око 84% становништва. Бугари су већином православне вероисповести, али има их и муслимана и католика. Бугари исламске вероисповести су познати под именом Помаци. Бугарски језик припада словенској групи индоевропске породице језика. Бугара укупно има око 8.859.000, од тога у Бугарској 8.228.000.

[уреди] Историја

Сматра се да су Протобугари били ирански народ пореклом са Памира, који се касније помешао са Словенима.

У другом веку нове ере Бугари се досељавају на подручје између Црног и Каспијског мора (Северни Кавказ). Под притиском Хуна на почетку четвртог века, Бугарска племена се насељавају на подручје реке Дон и Азовског мора. У шестом веку, под вођством кана Кубрата, Бугари су формирали своју државу (Велику Бугарску), која се протезала од реке Дунав на западу, до реке Кубан на истоку, и од Црног и Азовског мора на југу, до Донеца на северу.

После смрти кана Кубрата, ова држава се распала. Један део Бугара остао је да живи поред Црног и Азовског мора и мисли се да су потомци ових Бугара данашњи Балкари на Кавказу. Други део Бугара преселио се на подручје река Волге и Каме, где је формирао Поволшку Бугарску. Потомци ових Бугара су данашњи Татари и Чуваши у Руској Федерацији.

Трећи део Бугара, предвођен каном Аспарухом, преселио се на Балкан, где се помешао са Словенима и створио државу која постоји и данас.

Четврти део Бугара, предвођен каном Кувером, се прво населио у Панонској низији (у Срему), а потом на средњем Балкану (Македонија).

[уреди] Бугарска национална мањина у Србији

Званична застава бугарске националне мањине у Србији

Већина Бугара у Србији живи у општинама Босилеград и Димитровград, као и у неким селима у Банату (види Банатски Бугари), мада их има и у већим градовима као што су Ниш, Лесковац и Врање - где имају своја удружења.

Новине бугарске националне мањине у Србији су: недељник Братство, културни часопис Мост и дечији часопис Другарче у издању редакције Братство финансиране од стране Скупштине Србије.

Путем конкурса који је објавио Национални савета Бугара у Србији, изабрани су грб и застава бугарске националне мањине у Србији. Победнички грб и застава је израдио познати бугарски хералдичар Демерџијев.

[уреди] Види још

Направи књигу