Бугари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бугари
Bgnr.jpg
Бугари прослављају Богојављање у Калоферу
Укупна популација

око 9.000.000[тражи се извор од 09. 2009.]

Популација
Застава Бугарске Бугарска 5.664.624 [1]
Застава Украјине Украјина 204.574 [2]
Застава Шпаније Шпанија 153.664 (2008)
Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Државе 95.568 [3]
Застава Грчке Грчка 78.981 (2006)
Застава Молдавије Молдавија 76.769 (2004)
Застава Немачке Немачка 39.294 (2005)
Застава Кипра Кипар 37.230 (2001)
Застава Русије Русија 31.965 (2002)
Застава Србије Србија 18.543 (2011)
Застава Италије Италија 19.924 (2008)
Застава Канаде Канада 15.195 (2001)
Застава Румуније Румунија 8.092 (2001)
Застава Француске Француска 7.460 (2008)
Застава Казахстана Казахстан 6.915 (1999)
Застава Аустрије Аустрија 5.388
Застава Чешке Републике Чешка Република 4.383 (2008)
Застава Мађарске Мађарска 2.316 (2001)
Flag of the Netherlands Холандија 2.202 (2007)
Застава Узбекистана Узбекистан 2.116 (1989)
Застава Републике Македоније Македонија 1.417 (2002)
Застава Словачке Словачка 1.179 (2001)
Застава Пољске Пољска 1.112 (2002)
Застава Новог Зеланда Нови Зеланд 816 (2008)
Застава Либије Либија 750 (2008)
Застава Грузије Грузија 680 (1989)
Језици
Бугарски језик
Религија
Доминира православна, али има и муслимана, римокатолика и атеиста.
Етничке групе

Индо-Европска

  Словени
     Јужни Словени

Бугари су јужнословенски народ, који претежно живи у Бугарској, где чини око 84% становништва. Бугари су већином православне вероисповести, али има их и муслимана и католика. Бугари исламске вероисповести су познати под именом Помаци. Бугарски језик припада словенској групи индоевропске породице језика. Бугара укупно има око 8.859.000, од тога у Бугарској 8.228.000.

Име[уреди]

Реч Бугарин је вероватно настала од старотурске речи булгар = мешанац (глагол булгамак = мешати), што је био назив једног од турскотатарскоих племена. Такав назив је очуван на Балкану код Јужних Словена и Грка. Није међутим познат у народној традицији у северозападним словенским језицима, а ни у дакорумунском ни албанском.

У време турског ропства име Бугарин је изгубило етничко значење и употеребљавало се за означавање масе подјармљених сељака без обзира на етничко порекло. Ово значење дали су тој речи најпре Грци и Турци, а било је распрострањено и ван области које су насељавали Бугари као етничка заједница. Верује се да су то учинили турски чиновници. Бугарски облик б“лгар, б“лгарин заменили су српским Бугар, Бугарин (што се употребљавало као синоним појму „раја“). Тако је име Бугарин, изгледа, имало исту судбину као и име Влах после словенске најезде на Балканско полуострво. Због распрострањеног бугарског имена у овом значењу, неки старији истраживачи и путници греше сматрајући бугарско име као етничко, односно национално у Македонији, на Косову и у деловима Србије.[4]

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Прабугари

Сматра се да су Протобугари били ирански народ пореклом са Памира, који се касније помешао са Словенима.

У другом веку нове ере Бугари се досељавају на подручје између Црног и Каспијског мора (Северни Кавказ). Под притиском Хуна на почетку четвртог века, Бугарска племена се насељавају на подручје реке Дон и Азовског мора. У шестом веку, под вођством кана Кубрата, Бугари су формирали своју државу (Велику Бугарску), која се протезала од реке Дунав на западу, до реке Кубан на истоку, и од Црног и Азовског мора на југу, до Донеца на северу.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Кубрат

После смрти кана Кубрата, ова држава се распала.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Балкари

Један део Бугара остао је да живи поред Црног и Азовског мора и мисли се да су потомци ових Бугара данашњи Балкари на Кавказу.

Vista-xmag.png За више информација видети Волшки Бугари, Татари и Чуваши

Други део Бугара преселио се на подручје река Волге и Каме, где је формирао Поволшку Бугарску. Потомци ових Бугара су данашњи Татари и Чуваши у Руској Федерацији.

Vista-xmag.png За више информација видети Аспарух и Прво бугарско царство

Трећи део Бугара, предвођен каном Аспарухом, преселио се на Балкан, где се помешао са Словенима и створио државу која постоји и данас.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Кувер (владар)

Четврти део Бугара, предвођен каном Кувером, се прво населио у Панонској низији (у Срему), а потом на средњем Балкану (Македонија).

Бугарска национална мањина у Србији[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Западне покрајине и Банатски Бугари
Званична застава бугарске националне мањине у Србији

Већина Бугара у Србији живи у општинама Босилеград, Димитровград и делу општине Сурдулица, као и у неким селима у Банату, мада их има и у већим градовима као што су Ниш, Пирот, Лесковац и Врање — где имају своја удружења.

Новине бугарске националне мањине у Србији су: недељник Братство, културни часопис Мост и дечји часопис Другарче у издању редакције Братство финансиране од стране Скупштине Србије.

Путем конкурса који је објавио Национални савета Бугара у Србији, изабрани су грб и застава бугарске националне мањине у Србији. Победнички грб и застава је израдио познати бугарски хералдичар Демерџиев.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ [2], Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ [3], Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ^ Текст Видојко Величковић, Скупштина Републичка заједница наука СР Србије, Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бугари