Бугари
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Бугари | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Укупна популација | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
око 10.000.000[тражи се извор] |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Популација | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Језици | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Бугарски језик | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Религија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Доминира православна, али има и муслимана и римокатолика. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етничке групе | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
Бугари, јужнословенски народ, који претежно живи у Бугарској, где чини око 84% становништва. Бугари су већином православне вероисповести, али има их и муслимана и католика. Бугари исламске вероисповести су познати под именом Помаци. Бугарски језик припада словенској групи индоевропске породице језика. Бугара укупно има око 8.859.000, од тога у Бугарској 8.228.000.
[уреди] Историја
Сматра се да су Протобугари били ирански народ пореклом са Памира, који се касније помешао са Словенима.
У другом веку нове ере Бугари се досељавају на подручје између Црног и Каспијског мора (Северни Кавказ). Под притиском Хуна на почетку четвртог века, Бугарска племена се насељавају на подручје реке Дон и Азовског мора. У шестом веку, под вођством кана Кубрата, Бугари су формирали своју државу (Велику Бугарску), која се протезала од реке Дунав на западу, до реке Кубан на истоку, и од Црног и Азовског мора на југу, до Донеца на северу.
После смрти кана Кубрата, ова држава се распала. Један део Бугара остао је да живи поред Црног и Азовског мора и мисли се да су потомци ових Бугара данашњи Балкари на Кавказу. Други део Бугара преселио се на подручје река Волге и Каме, где је формирао Поволшку Бугарску. Потомци ових Бугара су данашњи Татари и Чуваши у Руској Федерацији.
Трећи део Бугара, предвођен каном Аспарухом, преселио се на Балкан, где се помешао са Словенима и створио државу која постоји и данас.
Четврти део Бугара, предвођен каном Кувером, се прво населио у Панонској низији (у Срему), а потом на средњем Балкану (Македонија).
[уреди] Бугарска национална мањина у Србији
Већина Бугара у Србији живи у општинама Босилеград и Димитровград, као и у неким селима у Банату (види Банатски Бугари), мада их има и у већим градовима као што су Ниш, Лесковац и Врање - где имају своја удружења.
Новине бугарске националне мањине у Србији су: недељник „Братство“, културни часопис „Мост“ и дечији часопис „Другарче“ у издању редакције Братство финансиране од стране Скупштине Србије.
Путем конкурса који је објавио Национални савета Бугара у Србији, изабрани су грб и застава бугарске националне мањине у Србији. Победнички грб и застава је израдио познати бугарски хералдичар Демерџијев.
