Бугари

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бугари
Укупна популација
око 10.000.000[тражи се извор од 09. 2009.]
Популација
Бугарска 6.655.210 (2001) Украјина 204.574 (2002) Шпанија 153.664 (2008) САД 92.841 (2006) Грчка 78.981 (2006) Молдавија 76.769 (2004) Немачка 39.294 (2005) Кипар 37.230 (2001) Русија 31.965 (2002) Србија 20.497 (2002) Италија 19.924 (2008) Канада 15.195 (2001) Румунија 8.092 (2001) Француска 7.460 (2008) Казахстан 6.915 (1999)  Аустрија 5.388  Чешка Република 4.383 (2008) Мађарска 2.316 (2001) Холандија 2.202 (2007) Узбекистан 2.116 (1989) Македонија 1.417 (2002) Словачка 1.179 (2001) Пољска 1.112 (2002) Нови Зеланд 816 (2008) Либија 750 (2008) Грузија 680 (1989)
Језици
Бугарски језик
Религија
Доминира православна, али има и муслимана и римокатолика.
Етничке групе
Индо-Европска   Словени      Јужни Словени

Бугари, јужнословенски народ, који претежно живи у Бугарској, где чини око 84% становништва. Бугари су већином православне вероисповести, али има их и муслимана и католика. Бугари исламске вероисповести су познати под именом Помаци. Бугарски језик припада словенској групи индоевропске породице језика. Бугара укупно има око 8.859.000, од тога у Бугарској 8.228.000.

Садржај 1 Име 2 Историја 3 Бугарска национална мањина у Србији 4 Види још 5 Напомене

[уреди] Име

Реч Бугарин је вероватно настала од старотурске речи булгар = мешанац (глагол булгамак = мешати), што је био назив једног од турскотатарскоих племена. Такав назив је очуван на Балкану код Јужних Словена и Грка. Није међутим познат у народној традицији у северозападним словенским језицима, а ни у дакорумунском ни албанском.

У време турског ропства име Бугарин је изгубило етничко значење и употеребљавало се за означавање масе подјармљених сељака без обзира на етничко порекло. Ово значење дали су тој речи најпре Грци и Турци, а било је распрострањено и ван области које су насељавали Бугари као етничка заједница. Верује се да су то учинили турски чиновници. Бугарски облик б“лгар, б“лгарин заменили су српским Бугар, Бугарин ( што се употребљавало као синоним појму „раја“). Тако је име Бугарин, изгледа, имало исту судбину као и име Влах после словенске најезде на Балканско полуострво. Због распрострањеног бугарског имена у овом значењу, неки старији истраживачи и путници греше сматрајући бугарско име као етничко, односно национално у Македонији, на Косову и у деловима Србије. ^[1]

[уреди] Историја

За више информација погледајте Прабугари

Сматра се да су Протобугари били ирански народ пореклом са Памира, који се касније помешао са Словенима.

У другом веку нове ере Бугари се досељавају на подручје између Црног и Каспијског мора (Северни Кавказ). Под притиском Хуна на почетку четвртог века, Бугарска племена се насељавају на подручје реке Дон и Азовског мора. У шестом веку, под вођством кана Кубрата, Бугари су формирали своју државу (Велику Бугарску), која се протезала од реке Дунав на западу, до реке Кубан на истоку, и од Црног и Азовског мора на југу, до Донеца на северу.

За више информација погледајте Кубрат

После смрти кана Кубрата, ова држава се распала.

За више информација погледајте Балкари

Један део Бугара остао је да живи поред Црног и Азовског мора и мисли се да су потомци ових Бугара данашњи Балкари на Кавказу.

За више информација видети Волшки Бугари, Татари и Чуваши

Други део Бугара преселио се на подручје река Волге и Каме, где је формирао Поволшку Бугарску. Потомци ових Бугара су данашњи Татари и Чуваши у Руској Федерацији.

За више информација видети Аспарух и Прво бугарско царство

Трећи део Бугара, предвођен каном Аспарухом, преселио се на Балкан, где се помешао са Словенима и створио државу која постоји и данас.

За више информација погледајте Кувер (владар)

Четврти део Бугара, предвођен каном Кувером, се прво населио у Панонској низији (у Срему), а потом на средњем Балкану (Македонија).

[уреди] Бугарска национална мањина у Србији

За више информација видети Западне покрајине и Банатски Бугари

Већина Бугара у Србији живи у општинама Босилеград и Димитровград, као и у неким селима у Банату (види Банатски Бугари), мада их има и у већим градовима као што су Ниш, Лесковац и Врање - где имају своја удружења.

Новине бугарске националне мањине у Србији су: недељник „Братство“, културни часопис „Мост“ и дечији часопис „Другарче“ у издању редакције Братство финансиране од стране Скупштине Србије.

Путем конкурса који је објавио Национални савета Бугара у Србији, изабрани су грб и застава бугарске националне мањине у Србији. Победнички грб и застава је израдио познати бугарски хералдичар Демерџиев.

[уреди] Види још

• Бугарска
• Бугарски владари
• Јужни Словени
• Словени
• Протобугари
• Утигури
• Кутригури
• Траки
• Помаци
• Палћени
• Банатски Бугари
• Бесарабски Бугари
• Списак народа света

[уреди] Напомене