Бугаризација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Бугаризација (буг. побългаряване или българизация) је процес мирног или насилног ширења бугарске културе на просторима Балкана.

Бугарски егзархат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бугарска егзархија

Почетком друге половине 19. века Бугари су затражили успостављање црквене аутокефалности. „Тај њихов егзархат“, како истиче Слободан Јовановић, „одмах је настао да увуче у своје крило све Словене Отоманске царевине, и да им свима без разлике удари бугарско обележје“.[1]

Први светски рат[уреди]

Након окупације источних делова Краљевине Србије, Бугарска је те делове поделила на војно-инспекцијске области где је спроводила процес Бугаризације.

Моравска војно-инспекциона област[уреди]

Према статискама за мај 1916. године, у Нишу и околини 170.000 становника су Срби, 31.000 су Бугари, а остатак су друге народности[2]. Према поднетом извештају војног гувернер-генерала у Нишу 20. новембра 1916. године, већина становништва су Срби или да га чине све Срби односно да се тако изјашњава[3].

Власт је дата људима доведеним из Бугарске који су спроводили политику искорењења сваког осећања припадности српском народу. Било је забрањено говорити матерњим језиком. Свако обраћање властима и администрацији и све жалбе морале су бити на бугарском језику иначе се нису узимале у обзир а потписани се кажњавао као провокатор.

Окупацију у Моравској војно-инспекционој области прати терор над локалним становништом са циљем бугаризације. Дана 7. новембра 1915. године бугарске окупационе власти позивају свештенике, учитеље и чиновнике ради добијања личних исправа, али уместо тога спроводе их у затвор у Тврђави где бивају мучени и изгладњивани. Дана 11. новембра их изводе из Ниша и доводе у село Кременицу крај Беле Паланке на месту званом Јанкова падина где бивају стрељаних. Дана 18. новембра слична стрељана српског свештенства су се догодила у селу Јелашница.

Сличне ствари догађале су се у: Лесковцу, Прокупљу и Лебану. Велики број је био убијен у Сурдулици, коју је Арчибалд Рајс назвао: „Сурдулица српска касапница“.

Процес денационализације био је видљив на улицама где је извршена промена натписа па су трговци и занатлије добијали бугарска презимена (Петровић - Петрови, Марковић - Маркови...).

У 1916. години оснива се бугарска гимназија, где се под принудом окупљају ученици, који су, под претњом строгим казнама, морали да похађају наставу. Директор гимназије био је Гончо Калинов. У згради Нишке гимназије била је смештена аустријска војна болница.[4]

Други светски рат[уреди]

Фашистичка окупација Југославије

Бугарска је након окупације јужне Србије и већег дела Македоније почела Бугаризацију. У Врању су спаљене књиге на српском језику у Библиотеци.

Грчка[уреди]

Окупација Грчке у Другом светском рату. Североисточна Грчка је била под Бугарском окупацијом.

Током Другог светског рата, Бугарска је окупирала делове Грчке заједно са Немачком и Италијом. Грчка војска је ушла у Грчку 20. априла 1941. и окупирала највећи део североисточне Грчке до Еврос префектуре на граници са Турском.[5] Делове ових територија Бугарска је сматрала да својим територијама с обзиром да су у периоду 1913-1919. биле у саставу Бугарске и били су циљево Бугарских иридентиста.

Широм Бугарске окупационе зоне, Бугарска је спроводила политику насилне Бугаризације депортацијом што је могуће већег броја Грка.[6] Велика кампања Бугаризације је кренула од самог почетка протеривањем Грчких званичника (градоначелника, судија, адвоката, полицајаца). Бугарска је затворила грчке школе и избацила грчке наставнике, замењујући грчке свештенике бугарским и оштра репресија коришћења грчког језика.

Извори[уреди]

  1. ^ Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића I, Београд 1926, 120.
  2. ^ Andrej Mitrović, Serbia's great war, 1914-1918, 2007 -, pp. 240
  3. ^ Andrej Mitrović, Serbia's great war, 1914-1918, 2007 -, pp. 239
  4. ^ O teroru u Srbiji 19161918. godine" Iz apela srpskih socijalista civilizovanom svetu, Prosveta, Almanah za 1918. godinu, Ženeva 1918.
  5. ^ http://anamnesis.info/resources/Bulgaria_1941-1944_[Germanpointofview].jpg
  6. ^ Miller 1975, стране 127