Бугарска у Другом светском рату

Из Википедије, слободне енциклопедије

На почетку Другог светског рата Бугарска је објавила неутралност. Цар Борис III и премијер Богдан Филов, одбиили су понуде о пактовима са другим савезима и државама, укључујући Совјетски Савез 1939. године.

Након пада Француске и почео је притисак Немачке на балканске земље да приступе Тројном пакту. У оквиру те кампање Немачка даје Бугарској јужну Добруџу коју је изгубила у Другом балканском и Првом светском рату, како би је придобила као свог савезника.

Бугарска током Другог светског рата

У децембру 1940. Бугарска и Немачка започињу преговоре пошто Немачка планира инвазију на Грчку. Богдан Филов 1. марта 1941. у Бечу потписује споразум Викзиворниктекст са Тројним пактом, придружујући Бугарску силама осовина, чиме је немачка војска могла да пролази кроз Бугарску до Грчке. Окупирањем Грчке и Југославије, Бугарска добија западну Тракију, источну Србију, Македонију и неколико острва у Егејском мору. Цар Борис III није желео да бугарске трупе учествују у рату са Совјетским Савезом, па су уместо тога заменили немачке трупе у окупираној Југославији. Такође, цар успева да одоли немачком притиску да депортује бугарске Јевреје, чији су животни услови током рата ипак били много лоши. Међутим, македонски и трачки Јевреји су послати у концентрационе логоре, углавном у Аушвиц.

Бугарска у ово време није прекинула све диполоматске односе са Совјетским Савезом и није учествовала у немачком нападу на Совјетски Савез у јуну 1941. године. Ипак, дешавале су се борбе између бугарске и совјетске флоте у Црном мору. У Бугарској је организован герилски покрет на иницијативу комунистичке партије, који се противио пронацистичкој влади.

Крајем 1941. године Бугарска објављује рат Уједињеном Краљевству и САД [1].

Борис III, који је патио од срчане болести, умро је у августу 1943, убрзо по повратку из Берлина, где се срео са Адолфом Хитлером. Пошто је принц Симеон био премлад, земљом је управљао савет са Филовом на челу. Крајем исте године, савезници бомбардују Софију и друге бугарске градове [2]. Бугарска сада жели да изађе из рата, али амерички услов за то је потпуна бугарска капитуалиција. Бугарска то не прихвата, али и поред тога објављује своју неутралност и захтева да све немачке трупе напусте земљу. Тада је Црвена армија већ стигла до Румуније, и Совјетски Савез не прихвата бугарску објаву. Немци 7. септембра напуштају земљу.

Следећег дана Црвена армија прелази Дунав и за три дана осваја североисточну Бугарску пре него што Бугарска мења страну. Бугарска војска затим учествује у рату против Немачке са Црвеном армијом у Мађарској и Аустрији, спасавајући 48.000 Јевреја [3].

Извори[уреди]

  1. ^ Castellan, Georges (1999). История на Балканите XIV–XX век, trans. Лиляна Цанева (in Bulgarian), Пловдив: Хермес, pp. 459-463, 476-477. ISBN 954-459-901-0
  2. ^ Йордан Миланов: Авиацията и въздухоплаването на България през войните 1912-1945. Част втора. Изд-во Св. Георги Победоносец, София, 1997.
  3. ^ Adl Honors Bulgaria For Saving Jews From Holocaust, Приступљено 31. 3. 2013.