Бугарски језик
Бугарски језик (буг. Български език) је један од јужнословенских језика који је службени језик у Бугарској. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 9 милиона[1], чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у Грчкој, Румунији, Турској, Украјини и Србији. Бугарски језик је најсличнији македонском језику[2][3][4][5][6][7], док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика[8][9][10][11][12].
Садржај |
[уреди] Новобугарски књижевни језик
Новобугарски књижевни језик створен је на основу североисточног дијалекта, којему по рођењу припадају главни представници бугарске књижевности 19 века (Љубен Каравелов, Христо Ботев, Иван Вазов, Петко Славејков), али на обликовање савременог књижевног језика у знатној су мери утицали и западни говори (Кузман Шапкарев, Рајко Жинзифов, Димитар Миладинов. Поткрај 19. века појављује се и бугарска славистика (Љубомир Милетић, Бењо Цонев, Александар Теодоров-Балан). Правопис, који се развијао на основу црквенословенске традиције, био је више пута реформисан. Последња реформа од 1945. уклонила је из писма непотребне јерова, а некадашњи јат (ѣ) разлучила према изговору на [ја] и [е] (Јатова граница).
[уреди] Референце
- ^ Lewis, M. Paul (ed.) (1986 - 2009). Bulgarian. Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition. SIL International. Приступљено на дан 10 март 2010
- ^ Mazon, Andre. Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Etude linguistique; textes et traduction; Notes de Folklore, Paris 1923, p. 4.
- ^ Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.
- ^ Die Slaven in Griechenland von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.
- ^ K. Sandfeld, Balkanfilologien (København, 1926, MCMXXVI).
- ^ Konstantin Josef Jireček, Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen, Urania, II, Jg. 13, 27. März 1909, p. 195.
- ^ Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).
- ^ Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Издателство на Българската академия на науките. София, 1993, стр. 14.
- ^ Институт, за български език (1978). Единството на българския език в миналото и днес, стр. 4 - долу. БАН.
- ^ Стойков, Стойко [1962] (2002). Българска диалектология (на Бугарски). София: Акад. изд. "Проф. Марин Дринов". ISBN 9544308466.
- ^ Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на Бугарски). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences.
- ^ Шклифов, Благой. Речник на костурския говор, Българска диалектология, София 1977, с. кн. VІІІ, с. 201-205.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
|
западнословенски |
|
| † Мртви (изумрли) језици | |
португалски | румунски | словачки | словеначки | фински | француски | холандски | чешки | шпански | шведски
Извор: Интернет презентација ЕУ Видети још: Називи ЕУ на различитим језицима
