Бугојно

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бугојно

Панорама Бугојна
Панорама Бугојна

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација БиХ
Кантон Застава Средњобосанског кантона Средњобосански кантон
Општина Општина Бугојно
Становништво
Становништво (1991) 22.641
Положај
Координате 44°03′N 17°27′E / 44.05, 17.45
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Бугојно на мапи БиХ
{{{alt}}}
Бугојно
Бугојно на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 70230
Позивни број 030


Координате: 44° 02′ 60" СГШ, 17° 26′ 60" ИГД

Бугојно је градско насеље и сједиште истоимене општине у средишњем дијелу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ, на путу са сјевероистока ка југозападу и Јадранском мору.

Географија[уреди]

Бугојно се налази у средњој Босни, тачније у Средњобосанском кантону у подручју горњег тока ријеке Врбас у долини која се зове Ускопаљска долина између градова Горњи и Доњи Вакуф.

Бугојно се налази на надморској висини од око 550 m, а окружено је планинама Калин (1.530 m), Рудина (1.385 m) и Стожер (1.662 m). У континенталном дијелу Босне и Херцеговине влада континентална клима са топлим љетима, пријатним прољећима и јесенима и хладним зимама са пуно снијега. Средоземна и континентална клима сусрећу се у средњој Босни и формирају посебан екосистем. Над околним планинама влада планинска клима.

Историја[уреди]

Археолошка налазишта у близини града показују да је овај крај насељен од бронзаног и млађег гвозденог доба. На овом подручју живјело је илирско племе Сардеати, као и Келти. На локалитету Под нађена је керамичка посуда на којој је урезан натпис од тридесетак знакова која датира из 6. вијека п. н. е . и представа тренутно најстарији писани споменик на подручју Босне и Херцеговине[1]. Римљани су овдје основали свој муниципијум Ад Матрицес.

Ускопаљска долина је први пут споменута 1244. године у једној повељи краља Угарске Беле IV. Падом Босне под турску власт 1463. године ови крајеви су укључени Клишки санџак. Након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, Бугојно је постало сједиште котара. Послије Првог свјетског рата, Бугојно је постало дио Краљевине Југославије.

Након Другог свјетског рата Бугојно је израсло у центар регије. Бугојно је у социјалистичкој Југославији било познато као једно од резиденција Јосипа Броза Тита, а касније се открило да је тамо постојало подземно склониште за руководство СФРЈ у случају рата.

За вријеме рата у БиХ, на подручју Бугојна су 1993. забиљежени сукоби између претежно бошњачке Армије Републике БиХ и претежно хрватске милиције ХВО. То се одразило на исељавање Хрвата из тог краја. Тек након завршетка рата је дошло до повратка избјеглица, па Бугојно полако враћа свој мултиетнички карактер.

Након заршетка рата у Босни и Херцеговини општина Бугојно је припала Федерацији Босне и Херцеговине.

Становништво[уреди]

Године 1931. насеље је имало је 1903 становника[2].

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Муслимани 6.878 (30,37%) 4.719 (28,77%) 3.382 (36,25%)
Хрвати 6.836 (30,19%) 4.695 (28,62%) 3.447 (36,94%)
Срби 6.809 (30,07%) 5.280 (32,19%) 2.131 (22,84%)
Југословени 1.449 (6,39%) 1.511 (9,21%) 173 (1,85%)
остали и непознато 669 (2,95%) 197 (1,20%) 196 (2,10%)
Укупно 22.641 16.402 9.329

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Komentar na tekst R. Šalabalić, Archaelogia Iugoslavica, VIII, Beograd, 1967. pp. 35 i dalje
  2. ^ Мате Ујевић, Хрватска енциклопедија, трећи свезак, Загреб 1942. — страна 485
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :