Бугојно
| Бугојно | |
.jpg) Панорама Бугојна |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон | Средњобосански кантон |
| Општина | Општина Бугојно |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 44° 02′ 60" СГШ 17° 26′ 60" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Становништво (1991) | |
| број становника | 22.641 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 70230 |
| Позивни број | 030 |
  Бугојно
Бугојно на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 44° 02′ 60" СГШ, 17° 26′ 60" ИГД
Бугојно је градско насеље и сједиште истоимене општине у средишњем дијелу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ, на путу са сјевероистока ка југозападу и Јадранском мору.
Садржај |
[уреди] Географија
Бугојно се налази у средњој Босни, тачније у Средњобосанском кантону у подручју горњег тока ријеке Врбас у долини која се зове Ускопаљска долина између градова Горњи и Доњи Вакуф.
Бугојно се налази на надморској висини од око 550 m, а окружено је планинама Калин (1.530 m), Рудина (1.385 m) и Стожер (1.662 m). У континенталном дијелу Босне и Херцеговине влада континентална клима са топлим љетима, пријатним прољећима и јесенима и хладним зимама са пуно снијега. Средоземна и континентална клима сусрећу се у средњој Босни и формирају посебан екосистем. Над околним планинама влада планинска клима.
[уреди] Историја
Археолошка налазишта у близини града показују да је овај крај насељен од бронзаног и млађег гвозденог доба. На овом подручју живјело је илирско племе Сардеати, као и Келти. На локалитету Под нађена је керамичка посуда на којој је урезан натпис од тридесетак знакова која датира из 6. вијека п. н. е . и представа тренутно најстарији писани споменик на подручју Босне и Херцеговине[1]. Римљани су овдје основали свој муниципијум Ад Матрицес.
Ускопаљска долина је први пут споменута 1244. године у једној повељи краља Угарске Беле IV. Падом Босне под турску власт 1463. године ови крајеви су укључени Клишки санџак. Након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, Бугојно је постало сједиште котара. Послије Првог свјетског рата, Бугојно је постало дио Краљевине Југославије.
Након Другог свјетског рата Бугојно је израсло у центар регије. Бугојно је у социјалистичкој Југославији било познато као једно од резиденција Јосипа Броза Тита, а касније се открило да је тамо постојало подземно склониште за руководство СФРЈ у случају рата.
За вријеме рата у БиХ, на подручју Бугојна су 1993. забиљежени сукоби између претежно бошњачке Армије Републике БиХ и претежно хрватске милиције ХВО. То се одразило на исељавање Хрвата из тог краја. Тек након завршетка рата је дошло до повратка избјеглица, па Бугојно полако враћа свој мултиетнички карактер.
Након заршетка рата у Босни и Херцеговини општина Бугојно је припала Федерацији Босне и Херцеговине.
[уреди] Становништво
| Бугојно[2] | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | ||
| Муслимани | 6.878 (30,37%) | 4.719 (28,77%) | 3.382 (36,25%) | |||
| Хрвати | 6.836 (30,19%) | 4.695 (28,62%) | 3.447 (36,94%) | |||
| Срби | 6.809 (30,07%) | 5.280 (32,19%) | 2.131 (22,84%) | |||
| Југословени | 1.449 (6,39%) | 1.511 (9,21%) | 173 (1,85%) | |||
| остали и непознато | 669 (2,95%) | 197 (1,20%) | 196 (2,10%) | |||
| укупно | 22.641 | 16.402 | 9.329 | |||
[уреди] Галерија
-
Центар града
-
Центар града
-
Гимназија
-
Ски Лифт Ростово
-
Џамија принцезе Џевхере
-
Џамија принцезе Џевхере
-
Џамија султана Ахмеда, из 1693.
-
Џамија султана Ахмеда, из 1693.
-
Џамија султана Ахмеда, из 1693.
-
Џамија султана Ахмеда, из 1693.
-
Џамија султана Ахмеда, из 1693.
-
Римокатоличка црква Светог антуна Падованског
-
Римокатоличка црква Светог антуна Падованског
-
Римокатоличка црква Светог антуна Падованског и у позадини џамија принцезе Џевхере
-
Римокатоличка црква Светог антуна Падованског - портал с текстом Na slavu Boga i S. Ante Pad. Prigodom srebr.pira cesara Franje Josipa 1. carice Jelisavete počeo o. J. Barbarić 24.trav.1879
[уреди] Извори
[уреди] Спољашње везе
|
|||||
