Будизам на Тајланду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серијала чланака
Будизам

Lotus-buddha.svg

Оснивање

Сидарта Гаутама · Сангха
Четири племените истине

Историја

Хронологија · Сабори

Појмови

Дарма · Самсара · Карма
Условно настајање
Пет скупина · Шуњата
Реинкарнација · Нирвана

Вежбе и достигнућа

Буда · Бодисатва · Архат
Парамита · Медитација

Школе

Тхеравада · Махајана
Вађрајана · Ране школе

Списи

Палијски канон · Махајана сутре
Тибетански канон

Dharma wheel.svg Категорија:Будизам

Будизам на Тајланду је углавном теравада школе, и чини већинску религију са око 95% становништва.[1]

Историја[уреди]

Млади монаси на ходочашћу.

Најранији археолошки докази о постојању будизма на територији данашњег Тајланда датирају приближно из 6. века, а везани су превасходно за Накхон Патхон (тридесетак миља западно од Бангкока) и Лопбурија (око шездесет миља северно од Бангкока). Најстарији и највећи чеди или ступа, на Тајланду се налази у Накхон Патхому. Археолошки остаци потичу из периода када је ова област чинила део краљевине народа Мон са престоницом у Тхатону, у доњој Бурми. Јужни Тајланд је у то доба чинио монску краљевину Дваравати; будизам заступљен у овом краљевству у раном раздобљу претежно је био хинајана школе[2].

У раздобљу између 8. и 13. века ово подручје је дошло под власт краљевине Шри Виђаја са Суматре (Индонезија), када је махајански облик будизма био водећи. Између 11. и 14. века велики део данашњег Тајланда дошао је под власт Кмера, народа са подручја данашње Камбоџе, чија је религија била далеко више хиндуистичка.

Може се рећи да права историја тајске нације отпочиње са 14. веком, када су Тајци (народ етнички и лингвистички повезан са Кинезима, који се из Јунана преселио на југ) основали краљевину са престоницом у Сукходхаји (или Сукхотхаији), на око 200 km северно од данашњег Бангкока. Током 14. века добар глас синхалеског будизма (након реформи које је спровео Паракама Баху I, цејлонски краљ из 12. века) привукао је сијамске монахе на Цејлон, да би се потом вратили на Тајланд и проширили синхалеске реформе[2]. На Тајланду од тог доба преовладава теравадински облик будизма. Средином 14. века престоница је пресељена на југ из Сукходхаје у Ајодхају (или Ајутхију), на око педесет миља северно од данашњег Бангкока.

Када су је Бурманци разорили 1767. године, нова династија утемељила је нову престоницу, најпре у Дхонбури, на западној обали реке Чао Пхја, а потом на супротној, источној обали - данашњи Бангкок. Четврти краљ из ове династије, Монгкут, или Рама IV био је будистички монах, а ступио је на престо 1851. у четрдесет седмој години; његова седамнаестогодишња владавина једна је од најважнијих у историји Тајланда. Управо је он ударио темеље модерном Тајланду и иницирао реформаторски покрет унутар будистичке сангхе, што се испољило у реформској секти са строжом дисциплином, познатој као дхамајутика-никаја. Њен утицај на тајски будизам остао је јак све до данас, при чему упоредо одржава добре односе и са главном будистичком струјом, маха-никајом. Обе секте имају своја велика монашка седишта у Бангкоку: дхамајутика-никаја има Ват Боворнивег, а маха-никаја Вај Махатхат; у сваком од њих смештена је велика образовна институција (Маха-Видјалаја за обучавање монаха. Краља Монгкута наследио је његов син Чулалонгкорн или Рама V (1868-1910), који је такође био значајан будистички владар, а поред осталих доприноса којима је придонео снажењу будизма на Тајланду било је и објављивање Типитаке, канона писма, на палију, са текстом одштампаним тајским писмом. Теравада будизам има значајан утицај на целокупни тајски живот[2].

Од II светског рата пак све више се прихватају западњачки обичаји и мерила, углавном на подручју Бангкока, а у сеоским областима у којима живи већина становништва теравадински будизам још увек представља темељ веровања, културе и понашања.

Извори[уреди]

  1. ^ „CIA World Factbook: Thailand“. Central Intelligence Agency. 8. 2. 2007. Приступљено 7. 3. 2007.. 
  2. ^ а б в Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

Спољашње везе[уреди]