Будизам у Шри Ланки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серијала чланака
Будизам

Lotus-buddha.svg

Оснивање

Сидарта Гаутама · Сангха
Четири племените истине

Историја

Хронологија · Сабори

Појмови

Дарма · Самсара · Карма
Условно настајање
Пет скупина · Шуњата
Реинкарнација · Нирвана

Вежбе и достигнућа

Буда · Бодисатва · Архат
Парамита · Медитација

Школе

Тхеравада · Махајана
Вађрајана · Ране школе

Списи

Палијски канон · Махајана сутре
Тибетански канон

Dharma wheel.svg Категорија:Будизам

Будизам у Шри Ланки је углавном теравада школе, и чини већинску религију са око 70% становништва[1]

Предања[уреди]

Према Махавамси, хроници на палију из 5. века, Сидарта Гаутама је три пута посетио острво Цејлон. Једанпут је отишао на врх Суманакате (данас познатији као Адамов врх) и тамо оставио отисак своје стопе[2]. Ова прича није историјски поткрепљена, али, отисак стопе је остао једно од највећих места ходочашћа на Цејлону и представља симбол народног веровања да је Шри Ланка „дхамадипа“, острво које чува Будино учење.

У Шри Ланки се чува и реликвија Будиног зуба која је из Калинге донета на Цејлон у 3. веку. Из тог доба датира култ зуба, за који се тврди да је Будин леви очњак. Паракрама Баху је истицао значај реликвије зуба за добробит Цејлона, заједно са још једном реликвијом, Будином зделом за милодаре, којој се данас изгубио траг. Током векова реликвија зуба се селила са престоницом и двором. Португалци истичу да су је запленили и уништили у 16. веку, али Синхалези тврде да се радило о дупликату, а да је оригинал однесен у Канди, где се чува и дан данас[3].

Боди дрво које још увек постоји у Анурадхапури, је, према предању, изникло од саднице дрвета из Буда-Гаје, под којим је Буда достигао просветљење, а коју је на Цејлон донела Махиндина сестра.

Историја[уреди]

Древна статуа Буде из Аукане.

Историјски посматрано, долазак будизма на Цејлон уследио је после изасланства које је Тиса, краљ Цејлона, послао индијском цару Ашоки. У свом одговору, Ашока је препоручио будистичку религију и уредио да његов син, бхику Махинда посети Цејлон и подучава Тису. Ашока је послао мисије да шире будизам и Тиса је прихватио нову религију. Са Махиндом је договорио да се подигне вихара у престоници, Анурадхапури, где су се сместили припадници сангхе који су дошли на Цејлон[4]. Ова заједница монаха представљала је претходницу махавихаре која је током многих векова остала водећа струја на Цејлону. Рушевине Анурадхапуре су откривене недавно, заједно са једним од најупечатљивијих детаља махавихаре, Рувандали дагабом, коју је по свој прилици подигао краљ Дутагамани у 1. веку п. н. е. Славу махавихаре потврђује и Будагоса, који је у 5. веку стигао на Цејлон, где се настанио као члан махавихарску заједнице. Он је приредио синхалеска тумачења Трипитаке на пали; ова дела, заједно са његовим свеобухватним прегледом будистичког учења, имала су изузетан значај у обликовању теравадинске традиције на Цејлону.

Тесна повезаност између цејлонских владара и сангхе сеже уназад све до Махинде и Тисе. Од доласка будизма до британског освајања Кандија 1815. године се захтевало да владар буде будиста. Постојао је близак однос и између двора и сангхе, као и обичај дворског даривања сангхе, што је довело до настанка различитих школа. Један краљ из 1. века п. н. е. наредио је да се уручи поклон, али не махавихари, већ неком монаху, и из тога је поникла школа абхјагирија. Иако спочетка није било разлике у учењу, нова вихара је постала средиште страног утицаја, док су монаси из махавихаре остали конзервативни чувари теравадинске ортодоксије. Писању теравадинске Трипитаке је приступљено у 1. веку п. н. е. Нова секта је прихватила нове идеје, проучавајући и теравадинско и махајанско учење. Трећа школа, ђетавана, формирана је на потпуно исти начин као и абхјагирија, да би се на крају отцепила од ње у 3. веку[3].

Ове три школе су остале темељ сангхе током наредних векова, у раздобљу великог индијског утицаја. Сматра се да је један краљ из 8. века обновио многе старе храмове хиндуистичких богова; Вишнуови и Шивини храмови пронађени су у Полонаруви, а датирају из 11. или 12. века. Период националне независности будизма отпочео је владавином краља Виђаје у 11. веку, а употпуњен је у 12. веку са Паракрамом Бахуом. Под Виђајом су се различите секте ујединиле у једну заједницу, прихватајући ортодоксно теравадинско учење[5].

Током португалске, холандске и британске окупације будизам је прилично ослабио. До његовог оживљавања долази тек скрајем 19. века, након посете теозофа К. Олкота Цејлону, којом је отпочео постојани пораст будистичких изучавања и учења. Два будистичка универзитета у Видјаланкари и Видјодаји утемељени су у циљу подстацања будистичког образовања. Од проглашења независности Цејлона 1947. све више се развија осећај за културни и национални идентитет, повезан са оживљавањем будизма. Будистичке мисије, које су Цејлонци успоставили у Европи и Америци сведоче о улози Цејлона као дхамадипе, земље која проноси Будину поруку.

Сангха[уреди]

Сангха је данас подељена на три главне заједнице или никаје, поред којих постоје и неке мање заједнице. Водећа заједница, сијамска никоја (прозвана тако јер је примила пуномоћје са Сијама у 18. веку) истиче се кастинским устројством, пошто је приступ у њу дозвољен само припадницима највише цејлонске касте. Никаја амарапура обухвата припаднике осталих касти, док се никаја рамања истиче нешто строжом дисциплином. Међу никајама нема разлике у учењу.

Обележја[уреди]

Народни будизам на Шри Ланки концентрисан је око вихара, које представљају и обитавалишта монаха и светилишта за будистичке посвећенике. Прве вихаре на Цејлону су се састојале од одаја у којима су монаси боравили, заједно са дагабом у којој је била похрањена нека реликвија. Обично је ту расло и боди дрво. Од 4. века надаље, одаје са Будином сликом постају редовно обележје; заједно са дагабом и боди дрветом, чине саставни део већине данашњих вихара на Цејлону.

Међу боговима којима се молило у девалајама била су и пребудистичка божанства, као што су Сумана, чувар Адамовог врха, и хиндуистичка божанства попут Вишнуа. По народном схватању, умилостивљење оваквих божанстава чешће је значајније него поштовање које се указује Буди[3]. Народна религија Цејлонаца обухвата и пребудистичке праксе као што су „ђавољи играчи“ за лечење болесника, катадије за истеравање чини, и астрологија. Код неких будистичких обичаја открива се пребудистичко порекло, као што је пирит, појање сута из Трипитаке у циљу одагнавања злих духова. Будистичко порекло уочљивије је код обичаја дане, давања хране монасима, чиме давалац стиче многе заслуге.

Будистичке светковине наилазе на велики одзив у народу, нарочито светковина Весака, којом су обележавају три велика догађаја из Будиног живота: напуштање световног живота, просветљење и улазак у паранибану. Још већи значај у народу има годишња перахара, која се одржава у Кандију и током које се реликвија зуба носи у литанији. Ова литанија обухвата и представнике четири народна божанства која се славе у делавајама. Реликвије, које се иначе држи у ковчежићу, излаже се једном у десет година; мноштво ходочасника пролази кроз Малигаву, у којој је реликвија похрањена.

Извори[уреди]

  1. ^ „The World Factbook: Sri Lanka“. CIA World Factbook Приступљено 12. 8. 2006.. .
  2. ^ E. F. C. Ludowyck, The Foot-print of the Buddha (1958)
  3. ^ а б в Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  4. ^ E. W. Adikaram, Early History of Buddhism in Ceylon (1946)
  5. ^ W. Rahula, History of Buddhism in Ceylon (1956)

Литература[уреди]

  • R. S. Copleston, Buddhism Primitive and Present in Magadha and Ceylon (1892)
  • E. W. Adikaram, Early History of Buddhism in Ceylon (1946)
  • W. Rahula, History of Buddhism in Ceylon (1956)

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Будизам у Шри Ланки