Будизам у југоисточној Азији
| Део серијала чланака Будизам
|
|
| Оснивање |
|
| Историја |
|
| Појмови |
|
|
Дарма · Самсара · Карма |
|
| Вежбе и достигнућа |
|
|
Буда · Бодисатва · Архат |
|
| Школе |
|
| Списи |
|
|
|
|
Будизам у југоисточној Азији (у Бурми, Тајланду, Камбоџи и Лаосу) је претежно теравада школе.[1] Вијетнам је у пре-комунистичко време био претежно махајана школе.
У раном будизму југоисточне Азије се испољавао много снажнији утицај махајанске традиције него што је то случај данас; често су били заступљени и значајни тантрички елементи. Међутим, утицај синхалеског теравада будизма је временом толико ојачао да је постао заједнички оквир за будизам у југоисточној Азији: све четири земље служе се истим Пали каноном списа; њихови монаси припадају теравадинском реду и придржавају се правила винаје; монаси могу да прелазе из манастира једне у манастире друге земље, а пали је заједнички језик њиховог чинодејствовања. Свака од ових земаља је током своје историје била монархија, чији су владари традиционално били теравадински будисти, и носили су звање главног монаха, или надзорника читавог монашког реда земље (сангхарађа, у Бурми тхатханабаинг).
У земљама југоисточне Азије уочљиво је и прилагођавање аутохтоним облицима религије, посебно веровањима у духове које треба умилостивити, као и астрологији и нумерологији. Ова локална веровања су се стопила са будизмом на народном нивоу, стварајући својствене националне спојеве који се називају бурмански будизам, тајски будизам итд[2].
Извори [уреди]
- ^ Answers.com (see "Buddhism Dictionary: Theravada")
- ^ Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
